Gzip

Гзип је формат датотеке и софтверска апликација коришћена за компресију и декомпресију датотека. Програм су креирали Жан лу Гели (фр. ) и Марк Адлер (енгл. ) као бесплатну замену програмима за компресију коришћеним на раним Јуникс системима, и наменили га за употребу у ГНУ пројекту („г「 у називу произилази из „ГНУ「). Верзија 0.1 издата је 31. октобра 1992. године, а верзија 1.0 у фебруару 1993. године.

Гзип

Програмер(и)
Прво издање	31. октобар 1992.; пре 33 године (1992-10-31)
Репозиторијум
Написан у
Оперативни систем	Вишеплатформски софтвер
Тип	Компресија података
Лиценца	ГНУ-ова општа јавна лиценца
Веб-сајт

Формат датотеке

Гзип је базиран на DEFLATE алгоритму, који је комбинација ЛЗ77 и Хафмановог кодирања. DEFLATE је био намењен као замена за LZW и друге алгоритме за компресију података, који су били ограничени правима о патентима, и, у дато време, ограничавали употребу компресора.

Израз „гзип「 се често користи и када се говори о гзип формату датотеке који је:

• 10-бајтно заглавље које садржи "магични број" (1f 8b), број верзије и датум
• опционално додатна заглавља, нпр. оригинални назив датотеке
• тело, које садржи битне информације (енгл. ) компресоване DEFLATE алгоритмом
• 8-бајтно подножје, у коме се налазе вредност и дужина оригиналних некомпресованих података, по модулу 2³².^[1]

Иако формат датотеке дозвољава вишеструким улазима да се ланчају (зиповане датотеке се једноставно декомпресују уланчане као да су оригинално биле једна датотека^[2]), гзип се обично користи само за компресовање појединачних датотека.^[3] Компресоване архиве се обично праве скупљањем колекција датотека у једну tar архиву, која се затим компресује гзип-ом. Тако добијена датотека има екстензију .tar.gz или .tgz, и назива се "".^[4]

Гзип не треба мешати са ЗИП форматом архивирања, који такође користи DEFLATE. ЗИП формат може садржати колекције датотека без екстерног архиватора, али је мање компактна него компресовани -ови који садрже исте податке, зато што компресује датотеке појединачно и не може да искористи сувишност међу датотекама.

Имплементације

/

Програмер(и)	Фондација
Репозиторијум
Написан у
Оперативни систем	Вишеплатформски софтвер
Тип	Компресија података
Лиценца	Поједностављена BSD Лиценца
Веб-сајт

Написане су разне имплементације овог програма, а најпознатија је имплементација ГНУ пројекта која користи Лампел-Зив кодирање (ЛЗ77). -ова верзија гзип-а је заправо програм за компресовање коме је додата подршка за гзип формат у верзији 3.4. Слово 'г' у овој конкретној верзији представља реч гратис.^[5] , ДрагонФлај BSD и , уместо ГНУ верзије, користе BSD лиценцирану имплементацију која је заправо интерфејс командне линије који је требало да буде компатибилан са опцијама ГНУ имплементације.^[6] Ове имплементације су оригинално настале од и подржавају декомпресију бзип2 као и јуникс-ово пакет форматирање.

Деривати и остале употребе

Алатка тар, коју садржи већина Линукс дистрибуција, може екстраховати датотеке помоћу опције z, нпр. tar -zxf datoteka.tar.gz.

Злиб је апстракција алгоритма у облику библиотеке која, између осталог, укључује подршку и за гзип формат у свом АПИ-ју. Злиб, и гзип формати су стандардизовани редом у  1950,  1951, и  1952.

Гзип формат се користи у HTTP компресији која се користи за брже слање -а и осталих садржаја веба. То је један од три стандардна формата за HTTP компресију како је наведено у  2616. Овај (енгл. , Захтев за коментар) такође наводи и злиб формат (тзв. ) који је једнак гзип формату осим што гзип додаје једанаест додатних бајтова. Ипак, гзип формат се понекад више препоручује од злиб-а јер Мајкрософт Интернет експлорер не имплементира стандард исправно и не може да обради злиб формат како је наведено у  1950.^[7]

Од краја 1990-их, бзип2 (алатка за компресију датотека заснована на блок-сортирајућем алгоритму) је стекла мало популарности као замена за гзип. Производи значајно мање датотеке (посебно за изворни код и остале структуиране текстове), али по цену меморије и времена за обраду (до фактора 4).^[8]

и 7-Зип могу да производе гзип-компатибилне датотеке, користећи уграђену имплементацију са бољом компресијом од самог гзип-а, али по цену већег коришћења процесорског времена у односу на реферисану имплементацију.