Gzip
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Гзип је формат датотеке и софтверска апликација коришћена за компресију и декомпресију датотека. Програм су креирали Жан лу Гели (фр. ) и Марк Адлер (енгл. ) као бесплатну замену програмима за компресију коришћеним на раним Јуникс системима, и наменили га за употребу у ГНУ пројекту („г「 у називу произилази из „ГНУ「). Верзија 0.1 издата је 31. октобра 1992. године, а верзија 1.0 у фебруару 1993. године.
Remove ads
Формат датотеке
Гзип је базиран на DEFLATE алгоритму, који је комбинација ЛЗ77 и Хафмановог кодирања. DEFLATE је био намењен као замена за LZW и друге алгоритме за компресију података, који су били ограничени правима о патентима, и, у дато време, ограничавали употребу компресора.
Израз „гзип「 се често користи и када се говори о гзип формату датотеке који је:
- 10-бајтно заглавље које садржи "магични број" (1f 8b), број верзије и датум
- опционално додатна заглавља, нпр. оригинални назив датотеке
- тело, које садржи битне информације (енгл. ) компресоване DEFLATE алгоритмом
- 8-бајтно подножје, у коме се налазе вредност и дужина оригиналних некомпресованих података, по модулу 232.[1]
Иако формат датотеке дозвољава вишеструким улазима да се ланчају (зиповане датотеке се једноставно декомпресују уланчане као да су оригинално биле једна датотека[2]), гзип се обично користи само за компресовање појединачних датотека.[3] Компресоване архиве се обично праве скупљањем колекција датотека у једну tar архиву, која се затим компресује гзип-ом. Тако добијена датотека има екстензију .tar.gz или .tgz, и назива се "".[4]
Гзип не треба мешати са ЗИП форматом архивирања, који такође користи DEFLATE. ЗИП формат може садржати колекције датотека без екстерног архиватора, али је мање компактна него компресовани -ови који садрже исте податке, зато што компресује датотеке појединачно и не може да искористи сувишност међу датотекама.
Remove ads
Имплементације
Написане су разне имплементације овог програма, а најпознатија је имплементација ГНУ пројекта која користи Лампел-Зив кодирање (ЛЗ77). -ова верзија гзип-а је заправо програм за компресовање коме је додата подршка за гзип формат у верзији 3.4. Слово 'г' у овој конкретној верзији представља реч гратис.[5] , ДрагонФлај BSD и , уместо ГНУ верзије, користе BSD лиценцирану имплементацију која је заправо интерфејс командне линије који је требало да буде компатибилан са опцијама ГНУ имплементације.[6] Ове имплементације су оригинално настале од и подржавају декомпресију бзип2 као и јуникс-ово пакет форматирање.
Remove ads
Деривати и остале употребе
Алатка тар, коју садржи већина Линукс дистрибуција, може екстраховати датотеке помоћу опције z, нпр. tar -zxf datoteka.tar.gz.
Злиб је апстракција алгоритма у облику библиотеке која, између осталог, укључује подршку и за гзип формат у свом АПИ-ју. Злиб, и гзип формати су стандардизовани редом у 1950, 1951, и 1952.
Гзип формат се користи у HTTP компресији која се користи за брже слање -а и осталих садржаја веба. То је један од три стандардна формата за HTTP компресију како је наведено у 2616. Овај (енгл. , Захтев за коментар) такође наводи и злиб формат (тзв. ) који је једнак гзип формату осим што гзип додаје једанаест додатних бајтова. Ипак, гзип формат се понекад више препоручује од злиб-а јер Мајкрософт Интернет експлорер не имплементира стандард исправно и не може да обради злиб формат како је наведено у 1950.[7]
Од краја 1990-их, бзип2 (алатка за компресију датотека заснована на блок-сортирајућем алгоритму) је стекла мало популарности као замена за гзип. Производи значајно мање датотеке (посебно за изворни код и остале структуиране текстове), али по цену меморије и времена за обраду (до фактора 4).[8]
и 7-Зип могу да производе гзип-компатибилне датотеке, користећи уграђену имплементацију са бољом компресијом од самог гзип-а, али по цену већег коришћења процесорског времена у односу на реферисану имплементацију.
Референце
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads
