Оганесон

Оганесон () трансактиноидски је хемијски елемент. Име је признато од IUPAC-а. Унуноктијум (Uuo), како се звао пре добијања званичног имена, веома је нестабилан. Ово је последњи до сада откривени елемент у стандардном периодном систему елемената.^[12] Распада се на елемент 116, он на 114 итд.

Оганесон

Општа својства
Име, симбол	оганесон,
Изглед	маталан (предвиђено)
У периодноме систему
Водоник Хелијум Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон ↑ ↓ () тенесин ← оганесон → унуненијум ‍
Атомски број (Z)	118
Група, периода	група 18, периода 7
Блок	p-блок
Категорија	непознато
Рел. ат. маса (Ar)	294,21292[1]
Масени број	294 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација
по љускама	2, 8, 18, 32, 32, 18, 8 (предвиђено)[2]
Физичка својства
Агрегатно стање	чврст (предвиђено)[3]
Тачка топљења	325 ± 15 K ​(52 ± 15 °‍C, ​125 ± 27 °F) (предвиђено)[3]
Тачка кључања	450 ± 10 K ​(177 ± 10 °‍C, ​350 ± 18 °F) (предвиђено)[3]
Густина при с.т.	6,6–7,4 g/cm3 (предвиђено)[3]
Критична тачка	439 K, 6,8 MPa (екстраполисано)[4]
Топлота фузије	23,5 kJ/mol (екстраполисано)[4]
Топлота испаравања	19,4 kJ/mol (екстраполисано)[4]
Атомска својства
Енергије јонизације	1: 860,1 kJ/mol[2] (предвиђено)[5] 2: 1560 kJ/mol (предвиђено)[6]
Ковалентни радијус	157 pm (предвиђено)[7]
Остало
Кристална структура	​постраничноцентр. кубична (FCC) (екстраполисано)[8]
CAS број	54144-19-3
Историја
Именовање	по Јурију Оганесјану
Предвиђање	Јулијус Томсен (1895)
Откриће	Заједнички институт за нуклеарна истраживања и Национална лабораторија Лоренс Ливермор (2002)
Главни изотопи
изотоп расп. пж. (1/2) ТР ПР 294[9] syn 0,69 [10] α 290 СФ 295[11] syn 181 ? α 291
референце • Википодаци

Нуклеарна реакција

Према подацима из марта 2018, оганесон је елемент са највишим атомским бројем и највећом атомском масом од свих елемената који су до данас откривени. У периодном систему елемената налази се у 18. групи елемената по -у, члан је 7. периоде и -блока па се због тога убраја у племените гасове. Раније је био познат и као ека-радон, елемент 118 и унуноктијум.^[13] Име је добио по руском хемичару који га је и први синтетисао, Јурију Оганесјану. У периодном систему налази се између елемената ₁₁₇ (први пут синтетисан 2010. године) и хипотетског ₁₁₉ (који још није успешно синтетисан). До 2005. године откривена су и доказана само три атома изотопа ²⁹⁴.^[14]

Историја

Први извјештаји о синтези елемената 116 и 118 у Националној лабораторији „Лоренс Беркли」 обављени су 1999. године у стручном часопису .^[15] Наредне године, извештај о открићу елемента 118 је повучен, јер се описани резултати нису слагали са резултатима које су добили други научници покушавајући да репродукују описане експерименте.^[16][17] У јуну 2002. директор лабораторије у Берклију објавио је да су првобитно објављени извјештаји највероватније били засновани на кривотвореним подацима. Сумњало се да је један од сарадника, Виктор Нинов, манипулирао са измереним подацима о распаду изотопа током експеримента. Међутим, Нинов се бранио тиме да су апарати за мерење били у квару и оповргавао је своју кривицу.

Године 2006. поновно су се појавили извештаји о успешној синтези елемента 118.^[9][18][19] У руском граду Дубна, у оквирима сарадње Заједничког института за нуклеарна истраживања и Националне лабораторије „Лоренс Ливермор」, добијен је елемент 118, бомбардовањем атома калифорнијума јонима калцијума. Елемент је идентификован путем производа његовог алфа-распада.

Синтеза је изгледала овако:

${\displaystyle \mathrm {{}_{\,98}^{249}Cf+{}_{20}^{48}Ca\ \rightarrow \ {}_{118}^{294}Og+3\ _{0}^{1}n} }$

Етимологија

Новооткривени елемент 118 најпре је носио систематски назив унуноктијум (хемијски симбол ). Након званичне потврде открића, његови проналазачи су планирали предложити име московијум за нови елемент, након чега би касније требала уследити званична потврда а. У неким медијима такав предлог имена новог елемента се већ почео употребљавати. Група научника из САД окупљена око Нинова најпре је предлагала назив гиорсијум у част њиховог колеге Алберта Гиорса, чији радови су били од великог значаја током откривања елемената од 95 до 106. Међутим, након првобитног повлачења открића, њихов предлог је постао превазиђен.

Дана 30. децембра 2015. је званично објавила откриће елемента 118, те је право давања имена елементу доделила заједничкој групи која је радила на пројекту.^[20] Дана 8. јуна 2016. је објавио да је предложен назив оганесон () према презимену вође научног тима руског института и једног од проналазача елемента Јурија К. Оганесјана. Рок за жалбе истекао је 8. новембра 2016. године.^[21] Дана 30. новембра 2016. објављено је званично именовање елемента 118, оганесона.^[22] Истовремено, објављено је и званично име за елемент 115, московијум ().^[21] Наставак -он дат је према аналогији назива раније познатих племенитих гасова из 18. групе ПСЕ (аргон, криптон, ксенон).^[23]

Особине

Изотоп ²⁹⁴ је радиоактиван и са временом полураспада од 0,89  веома краткоживећи. Алфа-распадом оганесон се распада на ливерморијум, који се даље за неколико милисекунди распада на још лакше елементе. Оганесон се убраја у трансактиноиде, док се у хемијском аспекту највероватније убраја у групу племенитих гасова. Међутим, стварно агрегатно стање оганесона у нормалним условима није познато. Оганесон у периодном систему налази се на дијагоналној граници према полуметалима. Халогени елемент астат, који се такође налази на овој дијагонали, јесте у чврстом агрегатном стању, а по изгледу је доста сличан металу. Тежи изотоп ²⁹⁴ има као и ²⁹⁴ највиши, експериментално доказани, масени број.

О хемијским особинама оганесона до данас нема потврђених експерименталних доказа, пошто је и постојање овог елемента доказано посредним путем на основу његових уобичајених производа распада. На основу релативистичких ефеката, оганесон се можда неће понашати као други племенити гасови. Овакве особине би се можда могле очекивати и од коперницијума (елемент 112). Према другим мишљењима, коперницијум би се могао понашати доста слично живи.^[24]

би могао бити једини елемент из 18. групе са позитивним афинитетом према електрону, па би стога могао бити и хемијски реактиван.^[25][26][27] Осим тога, у атому оганесона јављају се изузетно снажне спин-орбиталне интеракције (код валентне орбитале више од 10 ) које доводе до губитка спољне структуре електронских љуски.^[28] То даље доводи до тога да спољни електрони оганесона више личе на униформни електронски гас (Фермијев идеални гас); што би могло узроковати екстремно високу могућност поларизације и релативно високу тачку топљења.