Onomastika

Onomastika (grč. [] — „ime「^[1][2][3]) je posebna grana lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena (imena i prezimena) i nadimaka, odnosno proučava značenje i istoriju imena ljudi (antroponimi) i imena mjesta (toponimi).^[4]

Pri svom proučavanju, onomastika se koristi etimologijom, dijalektologijom, istorijom, etnologijom, mitologijom.

Antroponomastika

Antroponimi (grč. ) su imena ljudi.

Proučava ih grana onomastike koja se naziva antroponomastika. Ova imena mogu biti:

• lična imena;
• nadimci;
• prezimena.

Toponomastika

Toponimi su imena mjesta. Toponime proučava toponomastika.

Toponimi su podijeljeni na ove grupe:

• ekonimi ili ojkonimi:

Imena naseljenih mjesta: Rijeka, Split, Pula, Zagreb, Zadar, Požega, Begovo Razdolje itd.

• oronimi:

Imena planina i uzvišenja: Učka, Biokovo, Velebit, Papuk, Dinara, Medvednica itd.

• hidronimi:

Imena voda — rijeka, potoka, jezera: Drina, Sava, Vrbas, Vrljika, Karašica, Vransko jezero, Tribaljsko jezero itd.

Демоними (етници) и ктетици

Демоними, односно етници (grč. — „који припада народу「) су именице које означавају становнике неког места или области.

Примери: Београђанин, Мачванин, Србијанац, Европљанин.

Ктетици (grč. — „prisvojni「) су присвојни придеви изведени из назива неког места или области.

Примери: београдски, мачвански, србијански, европски.

Egzonimi

Egzonimi su nazivi za strane toponime, nastali su zbog dodira kultura i jezika, razlikuju se od izvornoga naziva, endonima.

Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u istoriji: Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Lajpcig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz).

Neki su egzonimi specifični za određeni istorijski period: Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).

Види још

• Toponim
• Egzonim
• Endonim
• Eponim