Перманганат

Перманганат је со перманганатне киселине чији киселински остатак (анјон) има формулу MnO−
4. Оксидациони број мангана је +7.

Структура анјона

Добијање

Перманганати се могу добити из манганата; деловањем киселине, анодном оксидацијом или оксидацијом хлором^[1]:

Својства

У односу на пертехнате и перренате, перманганати су најмање стабилни при загревању. Тако, калијум-перманганат губи кисеоник при 200 °, док је за распад калијум-перрената потребна знатно виша температура. Стабилан је у широком подручју , али се споро распада у киселој средини:

Ова реакција се убрзава на светлости, па је зато потребно растворе перманганата чувати у тамним боцама. Због тога што се распада у киселој средини, тог раствора треба да буде нешто више од 7.^[1]

Оксидо-редукционе реакције

Перманганатни анјон је јако оксидационо средство:

Перманганат се у киселој средини при томе редукује до Mn²⁺ - јона. Стандардни редокс потенцијал износи +1,51 .^[1]

У слабо - базној или неутралној средини перманганат се редукује до манган-диоксида:

Стандардни редокс потенцијал износи +1,23 .^[1]

У јаким базама, редукција иде до манганата:

Стандардни редокс потенцијал је +0,56 .^[1]

Примери

Најпознатији су перманганати алкалних метала, пре свега калијум-перманганат, али и натријум-перманганат.^[1] Мање познати су баријум-перманганат и сребро-перманганат.^[2]