Predijabetes

Predijabetes je klinički entitet u koji spadaju pacijente sa povećanim rizikom za obolevanje od šećerne bolesti tip 2, kao i obolevanje od hroničnih udruženih kardiovaskularnih bolesti.^[1][2][3] Po pravilu on je udruženi sa abdominalnom gojaznošću, dislipidemijom, hipertenzijom i drugim parametrima koji su karakteritični za metabolički sindrom.^[4][5][6]

Predijabetes
Sinonimi	Prediabetes
Beli šestougaonici na slici predstavljaju molekule glukoze, koji su povećani na donjoj slici. Hiperglikemija je jedini glavni simptom predijabetesa.

Nazivi

Prediabetes — Predijabetes — Intermedijerna hiperglikemija — Stanje sa povećanim rizikom za obolevanje od dijabetesa.^[1]

Epidemiologija

Prema rezultatima koje je objavila Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation-IDF),^[7] u drugoj deceniji 21. veka na globalnom nivou od predijabetesa boluje oko 316 miliona osoba, a smatra se da će 2035. godine ovaj broj dostići cifru od 471 milion osoba.^[8][9][10]

Procenjuje se, da svake godine, između 5 i 10% obolelih od predijabetesa razvije šećernu bolest.^[11] Dok prema ADA ekspertskom panelu, oko 70% nelečenih osoba sa predijabetesom će dobiti šećernu bolest.^[12][1][2]

Opšte informacije

Metabolizam glukoze

Imajući u vidu da oko 70% nelečenih osoba sa predijabetesom može dobiti šećernu bolest Svetska zdravstvena organizacija je ovaj entitet radije naziva intermedijerna hiperglikemija, dok ga ADA /AACE nazivaju stanjem sa povećanim rizikom za obolevanje od dijabetesa.^[13][7]

U ovu katergoriju spadaju osobe, čiji je nivo glukoze u krvi iznad fizioloških granica, ali još uvek nedovoljno povišen da zadovolji dijagnostičke kriterijume šećerne bolesti.^[4][3]

Entiteti predijabetesa

Predijabetes podrazumeva dva entiteta:^[1][6][14]

Entitet sa povišenim vrednosti glikemije našte (IFG od engl. reči impaired fasting glycemia).

Svetska zdravstvena organizacija definiše IFG kao vrednost glikemije nešto između 6.1 i 6.9 mmol/L, dok ADA /AACE od 2003. godine snižava cut-off vrednosti glikemije natašte sa 6,0 mmol/L na 5,6 mmol/L kao gornju granicu referentih vrednosti glikemije.

Entitet sa intolerancijuom glukoze' (IGT od engl. reči impaired glucose tolerance).

Prema Ekspertskom komitetu za dijagnozu i klasifikaciju dijabetesa, IGT se definiše kao vrednosti glikemije između 7.8 i 11.0 mmol/L u 120-om minutu OGTT-a sa 75 g glukoze; IFG kao glikemija našte između 5.6 i 6.9 mmol/L (posle prekonoćnog neuzimanja hrane od bar 8 sati).^[4][2][3]

Osobe sa HbA1c između 5,7 i 6,4%.

Od 2010. godine Američka asocijacija za dijabetes (American Diabetes Association-ADA) i Američko udruženje kliničkih endokrinologa (American Association of Clinical Endocrinologists-AACE), u predijabet uvrstilo je i osobe čiji je HbA1c između 5,7 i 6,4%.^[15][16] Za razliku od dnevnih vrednosti glikemija na kojima je bazirana dijagnoza IFG –a i IGT-a, HbA1c reprezentuje hroničnu izloženost (u toku 2-3 meseca) bazalnim i postprandijalnim hiperglikemijama i reflektuje efekat kombinacije ovih mehanizama.^[15] Ukoliko su rezultati normalni, testiranje treba ponavljati u intrevalima od jedne do tri godine.^[17][3]

Prevencija

Procena insulinska rezistencija (IR) i osetljivost na insulin (% S) prema proceni homeostatskog modela (HOMA). Obrasci su modelirani u funkciji insulina u plazmi natašte i promenljive glukoze u plazmi natašte. Izračunato pomoću HOMA kalkulatora.

Strategija prevencije, koja je u nekim zemljama implementirana od strane dijabetoloških organizacija, po svojoj suštini je organizovani Programa prevencije dijabetesa (PPD).^{[4][1][2][18]}

Programa prevencije dijabetesa ima dva cilja: primarni i sekundarni.^[19][20]

Primarna prevencija

Primarni oblik prevencije ima za cilj sprečavanja ili odlaganja konverzije predijabetesa u dijabetes.^[21]

Sekundarna prevencija

Sekundarni oblik prevencije odnosi se na smanjenje incidence kardiovaskularnih dogadjaja i prevenciju ateroskleroze.

Zahvaljujući prevenciji svake godine 5-10% osoba sa predijabetesom razvije manifestnu šećernu bolest, ali isto toliko uspe da se konvertuje u stanje normoglikemije blagovremenim procedurama.^[3]

Terapija

Lečenje predijabetesa podrazumeva:^[4][3]

• Promenu životnih navika,
• Usklađen režim ishrane,
• Redukciju telesne mase
• Umerenu fizičku aktivnost.^[2]

I pored toga što su se lekovi pokazali uspešnim u primarnoj prevenciji, ostaje nepoznato da li mogu prevenirati nastanak hroničnih komplikacija osnovnog obolenja i/ili smanjiti kardiovaskularni morbiditet.^[1][2]

Vidi još

• Šećerna bolest
• Intolerancija na glukozu
• Oštećena glikemija natašte u plazmi
• Test oralnog opterećenja glukozom