Problem horizonta

Problem horizonta (takođe poznat kao problem homogenosti) je kosmološki problem finog podešavanja u okviru modela Velikog praska univerzuma. On nastaje zbog teškoća u objašnjavanju uočene homogenosti uzročno nepovezanih regiona prostora u odsustvu mehanizma koji svuda postavlja iste početne uslove. Na to je prvi ukazao Volfgang Rindler 1956. godine.^[1]

Kada razmatra CMB, ona dolazi sa udaljenosti od 46 milijardi svetlosnih godina. Međutim, kada je svetlost emitovana, univerzum je bio mnogo mlađi (300.000 godina). U to vreme svetlost bi stigla samo do manjih krugova. Dve tačke naznačene na dijagramu ne bi mogle da kontaktiraju jedna drugu, jer se njihove sfere uzročnosti ne preklapaju.

Najčešće prihvaćeno rešenje je kosmička inflacija. Različita rešenja predlažu ciklični univerzum ili promenljivu brzinu svetlosti.