RSS

је породица веб формата који се користе за објављивање садржаја интернет страница које се често мењају^[1], као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека. документ (често називан "довод" или "канал") садржи или сажетак садржаја са придружене интернет странице, или читав текст, као и придружене метаподатке (као што су име аутора и датум) о садржају или делу садржаја.

Програмер(и)
Прво издање	1999
Стабилно издање	2.0.1 / 30. Март 2009.
Написан у
Оперативни систем	Независтан од платформе
Веб-сајт

документе може читати програм који се назива читач или агрегатор довода. Корисник се помоћу таквог програма може претплатити на садржаје са више различитих довода и сајтова, при чему програм комбинује садржаје са тих сајтова у такозвану реку садржаја. Многи веб читачи, као што су Google Chrome и Опера, имају уграђену подршку за праћење канала и корисници се могу претплатити на њих кликом на икону унутар интерфејса програма.

стандард је велику популарност стекао уз помоћ блогова, форума и осталих веб апликација које се базирају на сервирању садржаја корисницима. Већина интернет сервиса и готових скрипти и програма омогућује извоз садржаја у овом формату.

Историја

Пре а постојали су различити системи за претплату на Веб садржај али се нису показали успешним.

, прва верзија стандарда, направљена је за потребе компаније Нетскејп; аутори су били Ден Либи и Раманатан В. Гаха. Сам стандард је објављен у марту 1999. за употребу на корисничком порталу компаније Нетскејп. Ова верзија је постала познатија под називом 0.9.^[2] У јулу 1999. Ден Либи је објавио нову ревизију стандарда, 0.91^[3], која је поједноставила стандард уклањајући ослонац са а и прихватајући предлоге које је дао Дејв Вајнер. Овом приликом стандард је преименован у .

Ово је уједно последњи утицај компаније Нетскејп у развоју стандарда у следећих осам година. У међувремену долази до нагле популарности стандарда. На крају је Нетскејп уклонио подршку за када је компанију купио у априлу 2001. године, што је довело до уклањања све документације и алата који су подржавали овај формат.

Као резултат појавиле су се два ентитета који би наставили рад на формату; то су били радна група и Дејв Вајнер, чија је компанија ЈузерЛенд Софтвер била прва која је објавила апликације за уређивање и читање докумената после компаније Нетскејп. Вајнер је објавио допуњену верзију 0.91 на свом сајту, покривајући начине на које су производи његове компаније користили формат. Радна група , која се састојала од Гахе, и представника компанија и , објавила је верзију 1.0 у децембру 2000.^[4] Ова верзија је наставила да користи као основу и донела је подршку за именске просторе.

У децембру 2000. године Вајнер је објавио 0.92 као мањи сет промена које су укључивале тзв. "" елемент који је дозвољавао да се аудио датотеке прикључе документима; ова могућност дозволила је развој подкаста. Вајнер је касније објавио предлоге за верзије 0.93 и 0.94 које су касније повучене. У септембру 2002. године Вајнер је објавио верзију 2.0 и променио назив у .^[5] Ова верзија уклонила је непотребне атрибуте и увела подршку за именске просторе за проширивање докумената. Нова верзија остала је компатибилна са верзијом 0.92.

Пошто ни Вајнер ни радна група нису били чланови компаније Нетскејп, нико од њих није могао да тврди да су назив и формат њихови. Ово је довело до расправа који ентитет је заправо прави аутор стандарда. У јулу 2003. појавио се нови формат као резултат ових расправа; Атом (), који је осмишљен као поједностављен и чист формат, постао је предложени стандард од стране документом  4287.

У јулу 2003. године, Вајнер и ЈузерЛенд Софтвер предали су ауторска права на спецификацију за верзију 2.0 Харвардовом Беркман Центру за Интернет и Друштво. У исто време, започео је и као групу која би одржавала и објављивала спецификацију и давала одговоре на питања у вези са форматом.

У децембру 2005. године Мајкрософтови тимови који су радили на Интернет експлорер и Аутлук програмима, најавили су да ће њихови програми користити икону коју је прву користио Фајерфокс (). У фебруару 2006. године, Опера је најавила да ће је и она користити. Овим је икона практично постала стандард и за и за Атом канале, и заменила различите иконе које су кориштене током година.

Верзије

Постоје више различитих верзија стандарда, које спадају у две категорије:

• • 0.90 - прва верзија коју је развио Нетскејп. Тада се формат звао и био је претеча онога што ће касније постати стандард. Сам формат је био базиран на недовршеној верзији поменутог стандарда, са којим је касније постао некомпатибилан, након објављивања 1.0.^[2]
  • 1.0 - верзија стандарда коју је развила радна група. Формат се и даље зове јер је и даље базиран на стандарду, али је овај пут компатибилан са његовом верзијом 1.0.^[4]
  • 1.1 - верзија која представља додатак на верзију 1.0. Развијена је независно од развојне групе која је радила на верзији 1.0 и никад није јавно подржана и кориштена.^[6]

• 2.*
  • 0.91 - допуњена и поједностављена верзија стандарда коју је Нетскејп објавио са Дејвом Вајнером. Формат је променио име у Rich Site Summary и задржао скраћеницу, и више није био базиран на стандарду, а зато је био много једноставнији за употребу.^[3]
  • 0.92 до 0.94 - допуне на верзију 0.91 које су биле међусобно компатибилне и компатибилне са 0.91, али не и са 0.90.
  • 2.0.1 - верзија са интерним називом 2.0. Назив формата је сад . Са овом верзијом формат је додатно унапређен и упроштен, и додат је механизам проширења стандарда додатним елементима и атрибутима помоћу именских простора.^[5]

Оно што представља велики проблем са компатибилности докумената је тај што документи могу садржати елементе. Оригинални читач који је развила компанија Јузерленд Софтвер (чији је власник аутор верзије 0.91 Дејв Вајнер) одстрањивала ове елементе из наслова и садржаја уноса, што је постало стандард током времена. Међутим, постоје велике разлике у томе како читачи и аутори приказују и користе елементе које се налазе у документима - док их једни игноришу, други их уклањају а трећи их прописно приказују.

Пример

Како су датотеке заправо базиране на , њихово читање је лако и за човека и за машине. Постоји велики број готових апликација као и библиотека у различитим програмским језицима који омогућују читање оваквих докумената.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" ?>
<rss version="2.0">
<channel>
	<title>RSS Title</title>
	<description>This is an example of an RSS feed</description>
	<link>http://www.someexamplerssdomain.com/main.html</link>
	<lastBuildDate>Mon, 06 Sep 2010 00:01:00 +0000 </lastBuildDate>
	<pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate>
	<ttl>1800</ttl>

	<item>
		<title>Example entry</title>
		<description>Here is some text containing an interesting description.</description>
		<link>http://www.wikipedia.org/</link>
		<guid>unique string per item</guid>
		<pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate>
	</item>

</channel>
</rss>

документ мора бити слат са сервера као тип application/rss+xml. Раније верзије стандарда дозвољавале да документ буде сервиран и као application/rdf+xml и чак text/xml. Дозвољене екстензије докумената су .rss (препоручена) и .xml.

документ може да референцира један или више докумената, који могу, али не морају да представљају варијанту садржаја тог документа. На овај начин се веб читачима омогућује да по учитавању странице понуде кориснику да се претплати на садржај понуђених канала, било унутар самог читача, било унутар одвојених програма. Ово се врши посебним елементом у заглављу странице^[7]:

<link rel="alternate" type="application/rss+xml" href="index.rss" title="An example RSS feed" />