Supernova tipa Ia

Supernova tipa Ia je tip supernove koja se javlja u binarnim sistemima (dve zvezde koje orbitiraju jedna oko druge) u kojoj je jedna od zvezda beli patuljak. Druga zvezda može biti bilo šta, od džinovske zvezde do još manjeg belog patuljka.^[1]

Očekuje se da će se u jezgru planetarne magline, Henize 2-428, dve zvezde belog patuljka malo ispod jedne solarne mase spojiti i stvoriti supernovu tipa Ia koja će obe uništiti za oko 700 miliona godina (umetnički prikaz).

Fizički, ugljenično-kiseonični beli patuljci sa niskom stopom rotacije ograničeni su na manje od 1,44 solarne mase (M_☉).^[2][3] Iznad ove „kritične mase“, oni se ponovo pale i u nekim slučajevima pokreću eksploziju supernove; ova kritična masa se često naziva Čandrasekarova masa, ali se neznatno razlikuje od apsolutne Čandrasekarove granice, gde pritisak degeneracije elektrona nije u stanju da spreči katastrofalni kolaps. Ako beli patuljak postepeno povećava masu od binarnog pratioca, ili se spaja sa drugim belim patuljkom, opšta hipoteza je da će jezgro belog patuljka dostići temperaturu paljenja za fuziju ugljenika kako se približava Čandrasekarovoj masi. U roku od nekoliko sekundi od iniciranja nuklearne fuzije, značajan deo materije u belom patuljku prolazi kroz reakciju beženja, oslobađajući dovoljno energije (1–7044200000000000000♠2×10⁴⁴ J)^[4] da se zvezda odvoji u eksploziji supernove.^[5]

Kategorija supernove tipa Ia proizvodi prilično konzistentan vršni sjaj zbog ove fiksne kritične mase pri kojoj će beli patuljak eksplodirati. Njihova konzistentna vrhunska osvetljenost omogućava da se ove eksplozije koriste kao standardne sveće za merenje udaljenosti do njihovih galaksija domaćina: vizuelna magnituda supernove tipa Ia, posmatrana sa Zemlje, ukazuje na njenu udaljenost od Zemlje.