Српско-банатска регимента

Српско-банатска регимента ( ), односно Илирско-банатска регимента ( ) била је погранична војно-управна област у Хабзбуршкој монархији, односно Аустријском царству и Аустроугарској монархији. Првобитно је у периоду од 1764. до 1776. године постојала као Илирска граничарска регимента, а затим поново од 1845. до 1873. године као Илирско-банатска, односно Српско-банатска регимента. Све до 1850. године била је у саставу Банатске војне крајине, а потом је ушла у састав проширене Банатско-српске војне крајине. Налазила се у јужном делу Тамишког Баната, са седиштем у Белој Цркви, а простирала се дуж реке Дунава. У називу регименте, илирска одредница је означавала Србе.^[1][2][3]

Српско-банатска регимента Serbisch-Banatische Regiment
1845—1873
Регименте у саставу Банатске војне крајине
Главни град	Бела Црква
Земља	Хабзбуршка монархија
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	војна покрајина
Историја
• Успостављено	1845
• Укинуто	1873
Претходник Следбеник Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Краљевина Угарска (Аустроугарска)

Историја

Историја ове граничарске регименте дели се у два посебна периода, старији и новији. Први се односи на стару Илирску граничарску регименту која је постојала у 18. веку, а други на обновљену Илирско-банатску, односно Српско-банатску регименту, која је постојала у 19. веку.

Настала је реорганизацијом првобитних граничарских јединица, које су у областима Тамишког Баната постојале средином 18. века. У првобитном периоду, између 1751. и 1764. године, о заштити хабзбуршке државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција ( ), која је била претеча Банатске војне крајине. Преуређењем пограничног појаса, формирана је 1764. године Илирска граничарска регимента ( ), чија је територија заокружена током наредних година. Постојала је све до 1776. године, када је спајањем Илирске регименте са Влашким батаљоном (основан 1769. године) формирана обједињена Влашко-илирска регимента.^[4][5][6]

Обнова регименте извршена је у првој половини 19. века. Прво је 1838. године у склопу обједињене Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, са редним бројем XIV, док је остатак дотадашње Влашко-илирске регименте преименован у Влашко-банатску регименту. Нова Илирско-банатска регимента постала је већ од 1848. године позната и као Српско-банатска регимента, а постојала је све до развојачења Банатске војне крајине, које је спорведено током 1872. и 1873. године, након чега је њено подручје потпало под цивилну (жупанијску) власт.^[1][2][3]

Види још

• Војна крајина
• Историја Баната
• Историја Војводине
• Немачко-банатска регимента
• Влашко-илирска регимента
• Румунско-банатска регимента