Yamaha

Јамаха (енгл. ) корпорација (јап. ) је јапанска мултинационална компанија, највећи произвођач музичких инструмената, која се бави и производњом акустичних система, звучне опреме и спортске опреме. Седиште компаније налази се у Хамамацуу (префектура Шизуока). Основана је 12. октобра 1887. године.

Yamaha
Основано	1887
Веб-сајт

Историја

Јамаху је 1887. године основао предузетник Торакусу Јамаха (1851-1916), син самураја из Нагасакија. Године 1887, Јамахи, која се тада бавила поправком медицинских инструмената у Хамамацуу (префектура Шизуока), обратила се локална школа са захтевом да поправи оргуље (хармонијум) америчке производње. Након завршетка поправки, Јамаха се заинтересовао за дизајнирање музичких инструмената и 1889. године основао је компанију за производњу оргуља Јамаха, прву јапанску компанију која је производила западне музичке инструменте, а осам година касније, 1897. године, створио је компанију Нипон Гаки (од јапанског - „јапански музички инструменти「), чији је симбол био звучничке виљушке, а заштитни знак фигура кинеског феникса са звучном виљушком у кљуну^[1].

Торакусу Јамаха

Године 1897, компанија Нипон Гаки добила је своју прву поруџбину за извоз 78 оргуља у Југоисточну Азију, а 1900. године произвела је своју прву серију клавира. Године 1902. почела је производња првих Јамахиних концертних клавира, а 1904. године, оргуље и клавир које је произвела Јамаха добили су Гран при на Светској изложби у америчком граду Сент Луису.

Године 1903, користећи своје знање у обради дрвета, компанија је почела да прави намештај. Године 1914, Јамаха је почела да производи хармонике, а касније те године је почела да их извози. Са избијањем Првог светског рата, увоз углавном немачких музичких инструмената у Јапан је престао, што су искористили локални произвођачи, укључујући Нипон Гаки. Упркос смрти свог оснивача, компанија се брзо ширила и до 1920. године имала је 1.000 запослених и производила је 10.000 хармоника и 1.200 клавира годишње. Међутим, током наредних пет година, компанија је била на ивици банкрота: растући јен је учинио њене производе мање конкурентним у извозу, две фабрике компаније су изгореле 1922. године, а Велики земљотрес у Канту 1923. године уништио је канцеларију у Токију и оштетио неколико других фабрика. Обнову компаније предузео је Каичи Каваками, директор компаније Сумитомо Вајер, који је постао председник Нипон Гакија 1927. године.

Године 1921, јапанска влада је одлучила да искористи стручност компаније Јамахе у обради дрвета за израду елиса за авионе. Десет година касније, компанија је преоријентисала своју производњу за производњу металних елиса и других делова за авионе, укључујући и ловце током Другог светског рата. Након тога, технологије обраде метала биле су тражене за ливење оквира за концертне клавире и усправне клавире, а касније и за производњу дувачких инструмената. Године 1922, Нипон Гаки је почео да производи висококвалитетне фонографе, 1930. године је основана прва лабораторија за анализу акустике, 1932. године је савладана производња дувачких оргуља, а од 1941. године производња акустичних гитара. Након бомбардовања током рата, преживела је само једна фабрика компаније, а рестаурација се одвијала углавном захваљујући америчкој финансијској помоћи. Године 1947, извоз хармонијума је настављен^[1].

Године 1950, Каичија Кавакамија је наследио на месту председника његов син, Геничи Каваками.

Године 1954. основана је Музичка школа Јамахе. Први Hi-Fi аудио системи лансирани су исте године.

Са акумулираним искуством у обради метала, први мотоцикл Јамахе YA-1 лансиран је 1955. године, са 125 мотоцикала произведених у року од годину дана. Исте године, одељење за мотоцикле трансформисано је у Јамаху Мотор Ко., Лтд.^[2].

Године 1956. компанија је први пут учествовала на Сајму музичких инструмената у Чикагу, 1958. године отворена је прва филијала у иностранству у Мексику, а 1960. године отворена је филијала у Лос Анђелесу (САД), која је добила уговор за клавире за локалне школе.

Године 1959. основан је посао за производњу производа за стреличарство (затворен је 2002. године).

Године 1959. отворена је Техничка лабораторија Јамаха, а исте године компанија је издала прве транзисторизоване електричне оргуље на свету, D-1 Electone.

Захваљујући истраживањима у области метала, компанија је успела да створи линију опреме од фибергласа, а 1961. године компанија је почела да производи скије, чамце и друге производе направљене од полимера ојачаног влакнима. Године 1962, отворена је дивизија Yamaha Recreation^[3].

Године 1965, компанија је почела да производи трубе у фабрикама Какегава и Ивата, а 1970. године Nipon Gaki се спојио са произвођачем лимених инструмената и Нипон Винд Инструментс (сада Саитама Фабрика); касније, 1977. и 1978. године, отворене су радионице за производњу дувачких инструмената у Токију и Хамбургу, респективно. Такође 1965. године, у Лос Анђелесу је отворена прва Јамахина музичка школа у иностранству. До 1966. године, компанија је постала светски лидер у производњи клавира, производећи 100.000 инструмената годишње.

Године 1966, европска филијала Јамахе Европа отворена је у Немачкој, а у сарадњи са јапанским Министарством просвете, створена је Јамахина музичка фондација за побољшање квалификација наставника музике и промоцију музичког образовања. Јамахине музичке школе отворене су у Мексику, Канади и Тајланду.

Такође 1966. године, отворене су производне линије за електричне гитаре и бубњеве, а Јамахина је патентирала технологију производње бубњева Air-seal System. Године 1967, компанија је представила свој први концертни велики клавир, ЦФ серију. Године 1968, корпорација (у то време, Nippon Gakki Co., Ltd) је почела са издавањем акција.

Yamaha NS 1000M

Године 1971, компанија је изградила фабрику за производњу микрочипова. Године 1976, отворена је фабрика за производњу интегрисаних кола великих размера (LSI), што је омогућило да се електронски инструменти компаније пребаце на дигиталну технологију. Касније је на бази ових фабрика формирана дивизија Yamaha LSI (Large Scale Integration). Ова дивизија производи кола за FM синтезу, графичке контролере, од 1999. године — електронске чипове за генераторе тонова за мобилне телефоне, од 2002. године — чипове за дигитална појачала, а од 2005. године — чипове за GPS навигацију^[4]. За разлику од многих европских и јапанских компанија које су биле принуђене да продају своје полупроводничке дивизије кинеским власницима, Yamaha је наставила да производи чипове (укључујући LSI) у сопственим погонима током 2000-их, што не доноси веома велики приход (око 5%), али омогућава компанији да се фокусира на сопствену елементну базу приликом развоја AV компоненти^[5].

Почетком 1970-их, компанија је почела да производи интегрисана појачала: 1973. године, компанија је почела да производи интегрисана појачала са дебитантским моделом Yamaha CA-700; модел није имао изузетне карактеристике нити изузетан изглед, али је захваљујући њему компанија успела да савлада нови сегмент. 1983. године, компанија је издала комплетно појачало Yamaha A-2000, које је имало „луксузни「 изглед, два трансформатора (за класу А и AB, респективно), електролитичке кондензаторе укупног капацитета 220.000 μF. Високе оцене стручњака и комерцијални успех омогућили су компанији да дуго учврсти своју позицију лидера у овом сегменту.

1973. године, освојена је производња тениских рекета, а почела је и производња и продаја намештаја у пуном обиму. Од 1974. године, почела је производња музичких инструмената у САД (радила је до 2007. године). Такође 1974. године почела је производња звучничког система NS-1000M (серија NS се производи од 1967. године) са берилијумском дијафрагмом, као и првог синтисајзера CSY-1 и првог аналогног миксера PM-1000. 1976. године почела је производња електричних клавира.

Године 1980, Јамаха је основала Академију за техничку клавирску технику и почела је да производи преносиву клавијатуру PortaSound. 1982. године компанија је развила линију угљеничних композита за опрему за голф. Исте године, компанија је представила први CD-1 компакт диск плејер, а први клавир, Дисклавир, пуштен је у продају.

Године 1981, Јамаха мотор је покушала да потисне Хонду са првог места у производњи мотоцикала покретањем масовне производње нових модела. Конкуренти су одговорили истом мером, па је Харли-Дејвидсон успешно спровео царине на јапанске мотоцикле увезене у Сједињене Државе, остављајући Јамаха Мотор са милион непродатих мотоцикала, дугом од милијарду долара и нето губитком од 126 милиона долара. Ово је имало ограничен утицај на матичну корпорацију, Нипон Гаки, пошто је у то време контролисала само 39% Јамаха Мотора, а Јамахини електронски музички инструменти су уживали велики успех. Конкретно, електронски клавир Клавинова је представљен 1983. године, као и дигитални синтисајзер Јамаха DX7, који је био веома популаран 1980-их и постао један од најпродаванијих модела у историји синтисајзера.^[6]

Године 1982, објављен је тросмерни систем звучника NS-2000, еволуција NS-1000.

Године 1983, трећа генерација Кавасакија, Хироши Кавасаки, преузео је место председника корпорације, а његов отац је преузео место председника управног одбора. Дошло је до неслагања између оца и сина, што је довело до неколико значајних погрешних процена. Изграђени су велики штабови игре у Лондону и Буена Парку (Калифорнија), које су остале непотребне. Године 1983, компанија је, без одговарајућег истраживања тржишта, почела да производи персоналне рачунаре, објавивши серију машина MSX (Yamaha KUVT), које нису биле тражене. Мало касније, објављен је рачунар Yamaha CX5, који је имао уграђени модул синтисајзера SFG-01 (са могућношћу повезивања SFG-05) и био је дизајниран посебно за стварање музике, који су користили неки домаћи музичари који раде у жанру електронске музике од средине до краја 1980-их.

Године 1984, корпорација је развила сопствену технологију за производњу првих индустријских робота. Године 1986, компанија је почела да продаје прве дигиталне процесоре звучног поља DSP-1, 1986. године је покренут правац SRS (Sound Room System).

Године 1987, компанија Yamaha Artist Services, Inc. отворила је сервисне центре за уметнике у неколико престоница широм света, касније у Москви, Лондону, Њујорку, Паризу, Пекингу, Сеулу, Токију, Какегави и Тајпеју. Исте године, школе енглеског језика отворене су у Јапану, које и даље раде од почетка 2010-их.

Године 1988, компанија је купила Sequential Circuits, а од 1989. до 1993. године поседовала је контролни удео (51%) у компанији Korg, конкуренту на тржишту музичких инструмената и опреме за музичку продукцију.

Године 1989, Музеј модерне уметности у Њујорку је за своју колекцију набавио Wind MIDI контролер WX7. Исте године, корпорација је представила први CD-R компакт диск рекордер на свету. Године 1990, производња музичких инструмената је покренута у Кини. Године 1991, Музеј модерне уметности је својој колекцији додао сабвуфер Active Servo Processing Speaker YST-SD 90. Године 1992, покренута је AV производња у Малезији и Индонезији. Такође 1992. године, под притиском синдиката радника корпорације, завршила се ера владавине породице Кавасаки, а Сеисуке Уешима је постао шеф корпорације Јамаха.

Године 1993, Јамаха је створила прве титанијумске палице за голф на свету.

Године 1993, дебитовао је клавир серије Silent, а 1994. године, Јамаха је на тржиште представила концертне клавире ове серије. Тихи клавири су акустични инструменти опремљени електронским сензорима за дирки, сличним онима који се налазе у дигиталним клавирима. Када музичар жели да вежба са слушалицама, а да не омета друге, може да искључи механику акустичног дела инструмента и пређе на електронске сензоре. Само у првој години продато је 17 хиљада ових клавира по цени од 7.300 долара. Године 1995. почела је производња бубњева серије Silent, 1996. године компанија је издала бубњеве DTX Silent Session, следеће године је на тржиште представила виолину серије Silent, а 1998. и 2002. године почела је производња виолончела и виола серије Silent, респективно^[1].

Године 1999. покренута је производња мултимедијалног акустичног система за рачунаре, а 2000. године компанија је основала кућу за снимање Yamaha Music Communications. Године 1998, компанија је на тржиште представила технологију синтезе певања Vocaloid - софтвер који имитира људски певачки глас на основу дате мелодије и текста.

Од 2004. године, Јамаха је почела сарадњу са америчким Клипшом, а исте године покренута је производња новог акустичног система, дигиталног звучног пројектора YSP-1. Године 2004, Јамаха је купила Штајнберг (Steinberg Media Technologies GmbH, познат првенствено по свом Cubase програму) од Пинакл Системса, немачког произвођача софтвера за креирање музике.

Године 2007, Јамаха је добила награду Технички Греми. 20. децембра 2007. године, купљен је Безендорфер, а 2008. године корпорација је купила Нексо.

Године 2008, лансиран је синтисајзер Тенори-он. Године 2010, Јамаха је демонстрирала TLF-звучник, флексибилни звучник у облику постера који емитује високо усмерени звучни талас.

Године 2014, корпорација је објавила аквизицију Лајн6, произвођача дигиталних гитарских ефеката и опреме за појачала.

Такође 2014. године, Јамаха је објавила споразум са компанијом Revolabs, Inc. (са седиштем у Садберију, Масачусетс), која дизајнира, производи и продаје бежичне микрофоне и телефоне за корпоративне конференцијске сале и друге производе. Као део споразума, Revolabs постаје подружница у потпуном власништву Јамахе.