Кордоба (Аргентина)

Кордоба (шп. ) је са 1,5 милиона становника други највећи град Аргентине. Налази се нешто северније од географског средишта земље у провинцији Кордоба. Кордоба је индустријски, транспортни, услужни и културни центар свога ширег региона.

Кордоба шп.
Градска катедрала у Кордоби
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Аргентина
Провинција	Кордоба
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	1.272.334
— густина	2.263,94 ст./km2
Агломерација (2001.)	1.750.000
Географске карактеристике
Координате	31° 25′ 00″ Ј; 64° 11′ 00″ З
Апс. висина	390 m
Површина	562 km2
Кордоба Кордоба на карти Аргентине
Веб-сајт

Град се налази између планина Сијера де Кордоба () на западу и равнице на размеђи Пампе и Чака на истоку. То је један од пољопривредно најпродуктивнијих делова земље.

Историја

Кордобу је основао Шпанац Херонимо Луис де Кабрера 6. јула 1573. Пуно име града је „Кордоба де ла Нуева Андалусија“ (, Кордоба Нове Андалузије), јер је име добила по андалузијском граду Кордоба. Због великог броја универзитета и школских институција град се популарно зове „учена“ (), или „Град звона“ () због великог броја цркава.

Кордоба је седиште најстаријег универзитета у Аргентини, основаног 1613. (). Кордоба је значајно туристичко место познато по својој колонијалној архитектури. Језуитски блок () у Кордоби, УНЕСКО је 2000. прогласио за део Светске баштине. Овај блок обухвата грађевине из 17. века (стара зграда универзитета, језуитска црква, школа Монсерат).

После Другог светског рата Кордоба је постала центар аргентинске индустрије авиона. Авиони се данас производе у фабрици ФАМ ().

Географија

Клима

Клима (Кордоба)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	40,8 (105,4)	40,0 (104)	38,2 (100,8)	35,6 (96,1)	37,0 (98,6)	33,8 (92,8)	33,5 (92,3)	37,4 (99,3)	39,8 (103,6)	41,0 (105,8)	40,8 (105,4)	42,4 (108,3)	42,4 (108,3)
Средњи максимум, °C (°F)	31,1 (88)	30,1 (86,2)	27,6 (81,7)	24,9 (76,8)	22,0 (71,6)	18,5 (65,3)	18,6 (65,5)	21,0 (69,8)	23,3 (73,9)	26,1 (79)	28,4 (83,1)	30,3 (86,5)	25,2 (77,4)
Просек, °C (°F)	24,1 (75,4)	23,1 (73,6)	20,9 (69,6)	17,9 (64,2)	14,9 (58,8)	11,3 (52,3)	11,3 (52,3)	13,2 (55,8)	15,6 (60,1)	18,9 (66)	21,3 (70,3)	23,2 (73,8)	18,0 (64,4)
Средњи минимум, °C (°F)	18,1 (64,6)	17,4 (63,3)	15,6 (60,1)	12,3 (54,1)	9,3 (48,7)	5,7 (42,3)	5,5 (41,9)	6,7 (44,1)	9,1 (48,4)	12,6 (54,7)	15,2 (59,4)	17,3 (63,1)	12,1 (53,8)
Апсолутни минимум, °C (°F)	5,7 (42,3)	4,4 (39,9)	1,0 (33,8)	−1,8 (28,8)	−5,8 (21,6)	−8,0 (17,6)	−8,2 (17,2)	−6,2 (20,8)	−4,6 (23,7)	0,4 (32,7)	2,0 (35,6)	1,7 (35,1)	−8,2 (17,2)
Количина падавина, mm (in)	121,7 (47,91)	99,8 (39,29)	110,3 (43,43)	52,2 (20,55)	18,9 (7,44)	11,4 (4,49)	12,8 (5,04)	9,7 (3,82)	33,8 (13,31)	66,4 (26,14)	96,6 (38,03)	136,9 (53,9)	770,5 (303,35)
[тражи се извор]

Становништво

Према процени, у граду је 2005. живело 1.318.992 становника.

Кретање броја становника

1980.	1991.	2001.
970.570	1.157.507[1]	1.267.521[1]

Привреда

Саобраћај