Нематеријално културно наслеђе Црне Горе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Нематеријално културно наслеђе Црне Горе обухвата елементе одређене Унесковом дефиницијом нематеријалног културног наслеђеа: „пракса, презентација, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.[1]
Remove ads
Детаљније
Црногорска културна баштина је делимично истражена и вреднована. Рад на изради првих елабората вредновања културних вредности нематеријалних добара започела је Управа за заштиту културних добара 2013. године и законом до сада заштитила 19 нематеријалних културних добара Црне Горе.[2]
Нематеријална добра која су евиденирана сврстана су у шест група:[2][3]
- Језик
- Усмено предање
- Усмена књижевност и други усмени изрази
- Извођачка уметност
- Обичај
- Обред и свечаност
- Знање или вештина везана за природу и свемир
- Култно и знаменито место
- Традиционални занат и вештина
Нематеријалниа културна добара Црне Горе: 1. Вештина израде и украшавања црногорске народне ношње, 2. Црногорски оро, 3. Бокељска морнарица, 4. Бокељска ноћ, 5. Култ Св. Владимира, 6. Фашинада, 7. Вештина израде чунова, 8. Вештина израде Добротске чипке, 9. Вештина израде Добротске торте, 10. Традиционалне игре колашинског краја, 11. Легенде о настанку Котора, 12. Предање о Пави и Ахмету, 13. Легенда о три сестре – Тре сорелле, 14. Легенда о љубави Пераштанке Катице Калфић и француског војника, 15. Израда лиснатог сира, 16. Израда Бихорског ћилима, 17. Пљеваљски сир, 18. Израда гусала - гуслање и 19. Рибарење калимерама.[2]
Критеријуми за културно добро
Да би неко добро било заштићено и вредновано као културно добро Црне Горе постоје критеријуми које предвиђа Закон о заштити културних добара по којем је културно добро "свако непокретно, покретно и нематеријално добро за које је, у складу са овим законом, утврђено да је од трајног историјског, умјетничког, научног, археолошког, архитектонског, антрополошког, техничког или друштвеног значаја."[3]
Стручно тело од најмање три члана утврђује да неко добро поседује културну вредност и тако постало културно добро. Стручно тело израђује стручни елаборат на основу истраживања и прикупљених истраживачких подтака о датом добру, који садржи и образложен стручни став о својствима, особеностима, значају и категорији добра које се на овај начин вреднује.[2]
Критеријуми који су неопходни које добро мора да поседује да би стекло статус културног добра јесу:[3]
- аутентичност и интегритет,
- степен очуваности,
- јединственост и ријеткост у оквиру своје врсте, и
- историјски, умјетнички, научни, археолошки, архитектонски, антрополошки, технички или други друштвени значај.
Remove ads
Иницијативе
UNESCO je доношењем Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине 2003. године утицао на подизање свести на локалном, националном и међународном нивоу важности нематеријалне културне баштине. Конвенција одрживи развој и културну разноликост прокламује као кључне структурне основе заштите нематеријалне културне баштине и предуслов њеног очувања и даљег преношења. Црна Гора је усвојила Конвенцију у јулу 2009. године.[4] Од 2010. до 2012. године Црна Гора је донела низ прописа којима се уређује област културне баштине. Први пут је уређена и област заштите нематеријалне културне баштине доношењем Закона о заштити културних добара 2010. године. Управа за заштиту културних добара формирана је 2011. године.[5] Године 2012. Министарство културе, Управа за заштиту културних добара и Народни музеј Црне Горе су реализовали Пројекат евидентирања нематеријалне баштине на територији Црне Горе.[2] У циљу евидентирања нематеријалне културне баштине, Управа за заштиту културних добара формирала је шест стручних тимова.[5]
2011. године потписна је Београдска декларација која представља разраду тачака о томе како се наслеђе чува, како се ставља у функцију културне привреде и културног туризма као и интегрисање искустава у чувању и презентацији материјалног и нематеријалног наслеђа. Београдску декларацију потписале су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Италија, Македонија, Молдавија, Албанија, Румунија и Словенија у својству посматрача.[6]
Remove ads
Списак
Следи списак елемената нематеријалног културног наслеђа Црне Горе
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads












