Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 400 метара препоне за мушкарце

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини 400 метара препоне приказани су у следећој табели, а резултати су дати у секундама. Трка 400 м препоне није била на програму Игара 1912. године. Најуспешнији су атлетичари САД који су на 28 такмичења освојили 20 првих места.

Олимпијске игре	Злато		Сребро		Бронза
Париз 1900. детаљи	Џон Туксбери САД	57,6	Анри Тозен  Француска	58,3	Џорџ Ортон Канада	58,8
Сент Луис 1904. детаљи	Хари Хилман САД	53,0	Френк Волер САД	53,2	Џорџ Поуг САД	56,8
Лондон 1908. детаљи	Чарлс Бејкон САД	55,0	Хари Хилман САД	55,3	Џими Тремир  Уједињено Краљевство	57,0
Антверпен 1920. детаљи	Френк Лумис САД	54,0 СР ОР	Џон Нортон САД	54,6	Огуст Деш САД	54,7
Париз 1924. детаљи	Морган Тејлор САД	52,6[1]	Ерик Вилен  Финска	53,8 ОР	Ајван Рајли САД	54,2
Амстердам 1928. детаљи	Дејвид Берли  Уједињено Краљевство	53,4 ОР	Frank Cuhel САД	53,6	Морган Тејлор САД	53,6
Лос Анђелес 1932. детаљи	Боб Тисдал  Ирска	51,67	Глен Хардин САД	51,85[2] СР ОР	Морган Тејлор САД	51,96
Берлин 1936. детаљи	Глен Хардин САД	52,4	Џон Лоринг Канада	52,7	Мигел Вајт Филипини	52,8
Лондон 1948. детаљи	Рој Кокран САД	51,1 ОР	Данкан Вајт Цејлон	51,8	Руне Ларсон  Шведска	52,2
Хелсинки 1952.	Чарлс Мур САД	51,06 ОР	Јуриј Литијев  Совјетски Савез	51,51	Џон Холанд  Нови Зеланд	52,26
Мелбурн 1956.	Глен Дејвис САД	50,29 ОР	Еди Садерн САД	50,24	Џош Калбрет САД	51,74
Рим 1960.	Глен Дејвис  Сједињене Државе	49,51 ОР	Клифтон Кушман  Сједињене Државе	49,77	Ричард Хауард  Сједињене Државе	49,90
Токио 1964.	Рекс Коли  Сједињене Државе	49,6	Џон Купер  Уједињено Краљевство	50,1	Салваторе Морале  Италија	50,1
Мексико Сити 1968.	Дејвид Хемери  Уједињено Краљевство	48,12 СР ОР	Герхард Хениге  Западна Немачка	49,02	Џон Шервуд  Уједињено Краљевство	49,03
Минхен 1972.	Џон Аки-Буа  Уганда	47,82 СР ОР	Ралф Мен  Сједињене Државе	48,51	Дејвид Хемери  Уједињено Краљевство	48,52
Монтреал 1976.	Едвин Мозиз  Сједињене Државе	47,64 СР ОР	Мајкл Шајн  Сједињене Државе	48,69	Јевгениј Гавриленко  Совјетски Савез	49,45
Москва 1980.	Фолкер Бек  Источна Немачка	48,70	Васил Акрипенко  Совјетски Савез	48,86	Гари Оукс  Уједињено Краљевство	49,11
Лос Анђелес 1984.	Едвин Мозиз  Сједињене Државе	47,75	Дени Харис  Сједињене Државе	48,13	Харалд Шмид  Западна Немачка	48,19
Сеул 1988.	Андре Филипс  Сједињене Државе	47,19	Амаду Дија Ба  Сенегал	47,23	Едвин Мозиз  Сједињене Државе	47,56
Барселона 1992.	Кевин Јанг  Сједињене Државе	46,78 СР ОР	Винтроп Грејам  Јамајка	47,66	Крис Акабуси  Уједињено Краљевство	47,82
Атланта 1996.	Дерек Аткинс  Сједињене Државе	47,54	Самјуел Матете  Замбија	47,78	Калвин Дејвис  Сједињене Државе	47,96
Сиднеј 2000.	Анџело Тејлор  Сједињене Државе	47,50	Хади ел Сомајли  Саудијска Арабија	47,53	Луелин Херберт  Јужна Африка	47,81
Атина 2004.	Феликс Санчез  Доминиканска Република	47,63	Дени Макфарлан  Јамајка	48,11	Наман Кеита  Француска	48,26
Пекинг 2008.	Анџело Тејлор  Сједињене Државе	47,25	Керон Клемент  Сједињене Државе	47,98	Бершон Џексон  Сједињене Државе	48,06
Лондон 2012.	Феликс Санчез  Доминиканска Република	47,63	Мајкл Тинсли  Сједињене Државе	47,91	Хавијер Кулсон  Порторико	48,10
Рио де Жанеиро 2016.	Керон Клемент  Сједињене Државе	47,73	Бонифејс Мучеру Тумути  КЕН	47,78	Јасмани Копељо  Турска	47,92
Токио 2020	Карстен Вархолм  Норвешка	45,94 СР ОР	Раи Бенџамин  Сједињене Државе	46,17	Алисон дос Сантос  Бразил	46,72
Париз 2024	Раи Бенџамин  Сједињене Државе	46,46	Карстен Вархолм  Норвешка	47,06	Алисон дос Сантос  Бразил	47,26

1. Резултат Тејлора није признат као светски или олимпијски рекорд, јер је сломио препону
2. Тисдалово време није прихваћено као светски рекорд јер је срушио последњу препону, по тада важећим правилима и зато је Хардину постао носилац светског рекорда.

* Резултат Тејлора није признат као светски или олимпијски рекорд, јер је сломио препону