Рекултивација површинских копова и одлагалишта

Рекултивација површинских копова и одлагалишта представља низ рударских, инжењерских и пољопривредних мера које за циљ имају обнављање терена, екосистема нарушеног површинском експлоатација. Предео обухваћен рекултивацијом уклапа се у постојећи екосистем или се у целини или делимично мења његова намена за нове потребе.^[1]

Предмет истраживања

Површинска експлоатација минералних сировина је дугорочни пројекат који проузрокује велике промене животне средине. Измене се јављају у горњем делу литосфере, у целој хидросфери и у доњем делу атмосфере у непосредном контакту са активностима површинске експлоатације. Угрожавање вода, ваздуха и плодног земљишта су негативне последице проузроковане деловањем рударских радова. Њихова неутрализација зависи од степена активности заштите природе,природно-климатских и производно-техничких услова.^[1]

Пре и после рекултивације

Процеси рекултивације

Процеси рекултивације и ревитализације се састоје од предвиђања,планирања и пројектовања,преко експлоатационих радова,техничке и биолошке рекултивације нарушених површина,па до успостављања новог екосистема.^[2] Током трајања процеса рекултивације укључен је низ економских ,техничких и природних фактора. Међу процесе рекуливације спадају и приступ шумских рекултивација(пошумљавање) и холистички приступ.^[1]

Рударство је обликовало овај кутак Аљаске још пре него што је био национални парк. Научници и извођачи радова сада раде на повраћају и стабилизацији многих старих и напуштених рудника

Процесна анализа рекултивације површинских копова

Период развоја површинског копа

Животни циклус сваког површинског копа чине три фазе:

1. пре експлоатациона фаза;
2. фаза експлоатације;
3. после експлоатациона фаза;

У прву фазу копа спадају геолошка истраживања (резерве и квалитет минералне сировине, геомеханика, хидрогеологија итд.), израда техничке документације, техно економске и еколошке анализе. ^[1] Фаза експлоатације обухвата период припреме и отварања, период пуне производње и период затварања. У периоду затварања прекида се са откопавањем минералне сировине и изводе се завршни радови на рекултивацији површинског копа. ^[3]

Пословни процеси

Пословни процеси су низ логички повезаних активности које користе ресурсе компаније.Сваки пословни процес се састоји од 5 елемената:

• Пословни процес има своје купце;
• Пословни процес представља скуп активности;
• Активности процеса стварају вредност купцима;
• Активности изводе људи и/или опрема;
• Пословни процес често укључује неколико организационих јединица.

Основне карактеристике сваког пословног процеса су следеће:

• Сваки процес има свој циљ;
• Сваки процес има свог власника;
• Сваки процес има свој почетак и завршетак;
• У процес улазе инпути, а излазе оутпути;
• Процес је састављен од секвенцијално изводљивих активности;
• Посматрајући улазе и излазе процеса лако се утврђује успешност

процеса;

• Како би процес опстао треба да има познате интерне и/или екстерне

купце и добављаче;

• Неизбежно континуално унапређење процеса.^[1]

Управљање рекултивацијом

Процес рекултивације као пословни систем састоји се из низа процеса као што су : техничка рекултивација, биолошка рекултивација, мониторинга радне и животне средине.^[1] Управљање рекултивацијом се реализује кроз процесе планирања,организовања, праћене реализације и контрола реализације пословних активности. Најзначајнији процес за ефикасну реализацију рекултивације јесте процес планирања.^[4]

Србија

У Србији је Законом о рударству и геолошким истраживањима предвиђена обавезна рекултивација након завршетка експлоатације.

Преглед рекултивације површинских рудника на територији Републике Србије

Рудник Колубара	У периоду 1957-1969 године, пошумљено је 110 хектара. У периоду 1977-1996 године, биолошком рекултивацијом захваћено је 981хектара.
Рудник Костолац	Деградирано је 2.500 хектара земљишта. У периоду 1970-1993. године, биолошком рекултивацијом обухваћено је 546 хектара.
Копови: Бор, Велики Кривељ, Церово, Мајданпек, Јама Бор	На јаловиштима Бор и Велики Кривељ изводи се и техничка и биолошка рекултивација. На деградираним површинама рудника до сада је засађено 1.600.000 садница лишћара
Копови: камена, Зорка неметали Шабац	Пројектом је предвиђена биолошка рекултивација,а 50% планирано је за пољопривредне културе
Копови: опекарске сировине Потисје Кањижа, Полет, Нови Бечеј, Зорка неметали Шабац, Тоза Марковић и др.	На копу Потисје Кањижа изведена рекултивација за туристичко-рекреативне сврхе са воденим површинама на депресијама. На коповима Мајдан 1, Мајдан 2, Полет, Нови Бечеј у току је извођење рекултивације за туристичко-рекреативне сврхе. На копу Зорка неметали, Шабац пројектом је предвиђена биолошка рекултивација.
Копови: шљунка и песка, Шљункара, Бела црква, Врњачка Бања и др.	На копу Шљункара, Бела Црква 6 депресија је испуњено водом, од чега је једна рекултивисана у градско језгро. Напуштена Шљункара, Врњачка Вања је пример спонтаног природног успостављања биоценозе.

^[4]

Рекултивација депонија у Србији

Пројекат рекултивације обрађује потпуно нови метод у Србији, по којем се из депонованог смећа издваја депонијски гас. Овај гас ће након изградње одговарајућих постројења, бити коришћен за производњу електричне енергије, као и за загревање административних просторија током зимских месеци.^[1]

Одлагалишта

Одлагалишта као и насипи нарушавају и угрожавају природну средину па се посебна пажња посвећује естетском обликовању ових простора. Негативне измене које узрокују одлагалишта су промена режима вода,промена стања атмосфере, појава прашине и промена визуелног простора.^[4]

• Постоји неколико фаза рекултивације одлагалишта:
• Формирање површине одлагалишта;
• Планирање површина одлагалишта;
• Периоди слегања одлагалишта;

Техничком рекултивацијом обезбеђује се заштита плодног слоја од ерозије, ветра и воде. Са ефикасно пољопривредно искоришћење површина одлагалишта, оне треба да имају правилну форму и што већу површину.^[1]

Види још

• Рударство у Србији
• Рекултивација рудника
• Рекултивација
• Заштита животне средине
• Холистички приступ
• Земљиште
• Шумарство