Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија

Не поистовећивати са Скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије.

Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија била је представничко тело Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија (ЗОАПКМ). Скупштина је основана 2008. године, а чинили су је представници свих јединица локалне самоуправе у систему Републике Србије на подручју Косова и Метохије.^[1]

Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија
Врста
Оснивање	2008.
Укинут	2013.
Врста	Једнодомни систем
Састав
Број посланика	45
Политичке групе	СРС (17)   ДСС (13)   СПС (4)   ДС (3)   Г17+ (1)   ГИГ (1)   мањине (4)
Веб-сајт

Прво заседање Скупштине ЗОАПКМ одржано је 28. јуна 2008. године је у Косовској Митровици, уз учешће већине од укупно 45 представника, делегираних од стране Скупштине Града Приштине и свих општинских скупштина, које су конституисане након локалних избора, одржаних 11. маја у склопу уставно-правног поретка Србије. Скупштина ЗОАПКМ је била установљена као одговор на једнострано проглашење независности (17. фебруар) и стварање Републике Косово.^[а]

За председника Скупштине ЗОАПКМ изабран је Радован Ничић, тадашњи председник Скупштине града Приштине, док су за потпредседнике изабрани Марко Јакшић и Срђан Николић, а за секретара Бобан Савић.^[2] Већину делегата чинили су Срби, а у рад Скупштине укључили су се и представници осталих заједница (Горанци, Бошњаци, односно Муслимани и Роми).

Посебним закључком од 10. јула 2008. године, Влада Републике Србије је поздравила и подржала оснивање Супштине ЗОАПКМ,^[3] која је у наредном периоду активно сарађивала са Министарством за Косово и Метохију и другим органима Србије.^[4]

На заседању које је одржано 4. децембра 2008. године, усвојен је Статут Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија.^[5]

Током 2009. и 2010. године, појавио се низ питања о којима није постојала пуна сагласност између представника Скупштине ЗОАПКМ и државних власти у Београду, што је довело до политичких полемика, које су узеле маха током 2011. и 2012. године.^[6]

Уочи склапања Бриселског споразума, који је потписан 19. априла 2013. године, започео је процес постепеног успостављања нових привремених органа у српским општинама, чиме су престали мандати одборника у дотадашњим општинским скупштинама, а самим тим и у Скупштини ЗОАПКМ. Такве одлуке су изазвале незадовољство у појединим срединама, након чега је део српских политичких првака са подручја Косова и Метохије приступио стварању "Привремене скупштине АП Косова и Метохије", која је основана 4. јула 2013. године у Звечану,^[7] а која је 14. јануара 2014. године покушала да се трансформише у пуноправну, Уставом Републике Србије прописану Скупштину Аутономне Покрајине Косово и Метохија,^[8] али такав облик локалног организовања није заживео у пракси.

Састав

Састав Скупштине ЗОАПКМ прликом конституисања (2008):

• Српска радикална странка – 17
• Демократска странка Србије – 13
• Социјалистичка партија Србије – 4
• Демократска странка – 3
• Г17 плус – 1
• Грађанска иницијатива Горе – 1
• Независни – 4

Реакције

Стварање Скупштине ЗОАПКМ није наишло на подршку међунродних чинилаца. Представници УНМИК су сматрали да Скупштина неће имати оперативну улогу, додајући да њено оснивање не представља озбиљно питање. Насупрот томе, органи самопроглашене Републике Косово заузели су изразито негативан став, те је тако Фатмир Сејдију (тадашњи председник Косова) изјавио да чин оснивања Скупштине представља покушај дестабилизације Косова.^[9]

Види још

• Срби на Косову и Метохији
• Српске енклаве на Косову и Метохији
• Историја Косова и Метохије

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.