Хиландарска повеља Стефана Немање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Хиландарска повеља Стефана Немање је повеља из 1198. или 1199. године, коју је тада већ бивши српски велики жупан Стефан Немања (1166-1196), као монах Симеон, издао светогорском манастиру Хиландару, поводом оснивања те монашке установе. Сачувана је у оригиналу и налази се у ризници манастира Хиландара.[1][2]
Спис који описује живот Стефана Немање је писан на пергаменту углавном у глагољској традицији, уставним писмом и црним мастилом, а уделовима где се говори о даровима Хиландару присутан је народни језик. Повеља на почетку има аренгу у којој се образлаже место великог српског жупана на лествици тадашњих држава и њихових владара и почиње речима:
| „ | У почетку створи Бог и небо и земљу и људе на њој, и благосови их, и даде им власт над сваком творевином својом, и постави ове царевима, друге кнезовима, оне господарима, и свакоме даде да пасе стадо своје, и да га сачува од сваког зла које би наишло на њега… | ” |
Повеља је у контексту оснивања, односно обнове Хиландара као српског манастира имала изузетан црквени и културно-историјски значај.[4][5]
У повељи се између осталог наглашава:
| „ | Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању | ” |
Након оснивачке повеље Стефана Немање, настала је друга Хиландарска повеља, коју је између 1200. и 1202. године или нешто касније, између 1207. и 1208. године истом манастиру доделио његов син и наследник, српски велики жупан Стефан Немањић, потоњи првовенчани краљ.[6] Касније је издато још неколико хиландарских повеља, које су том манастиру додељивали потоњи српски владари и великаши.[7]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads