From Wikipedia, the free encyclopedia
Јак-3 је совјетски једномоторни ловачки авион из периода краја Другог светског рата. Развијен је и произвођен под руководством опитно конструкторског бироа ОКБ Јаковљев (рус. ), као наследником авиона Јак-1.
Јак-3 | ||
---|---|---|
Јак-3 | ||
Опште | ||
Намена | ловац | |
Посада | један пилот | |
Произвођач | ОКБ Јаковљев | |
Први лет | 1943. | |
Почетак производње | 1944. | |
Број примерака | 4.848 | |
Димензије | ||
Дужина | 8,5 | |
Размах крила | 9,2 | |
Висина | 2,42 | |
Површина крила | 14,85 | |
Маса | ||
Празан | 2.123 | |
Нормална полетна | 2.692 | |
Погон | ||
Мотори | 1 х ПД БК-105ПФ2 | |
Снага | 925 | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на | 646 | |
Долет | 648 | |
Плафон лета | 10.400 | |
Брзина пењања | 1.111 |
Јак-3 је реализован 1943. године, развијен је од Јак-1 са првобитним називом Јак-1М. Пројектанти су добили задатак да повећају преживљавање, борбене карактеристике и ватрену моћ, у односу на Јак-1. Да би се то постигло морала се смањивати маса и повећавати снага погона, па и брзина лета.
Добијен је надмоћан ловац у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата.
У току 1944. и 1945. године је укупно произведено 4.848 примерака авиона Јак-3.
Био је у оперативној употреби у ратним ваздухопловствима неколико европских земаља.
По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (фр. ) 41 примерак авиона Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.[1][2][3][4]
Јак-3 је развијен од Јак-1, као његова замена и наследник. Побољшањем базног стандарда авиона Јак-1, надградњом и развојем у Јак-1М, настао је Јак-3. Авионима Јак-7 и Јак-9, такође су исто корени у стандарду Јак-1. Финализирањем стандарда Јак-3, према постављеним затевима, добијен је ловачки авион одличних карактеристика за преваст у ваздушном простору, у завршној борби Источног фронта, у Другом светском рату. Успешни развој Јак-3, отворио је перспективу масовне производње совјетског респективног ловца. Мањи и лакши, а са истим мотором, Јак-3 је бржи и окретнији од авиона Јак-9.
Погон стајног трапа и закрилаца, при увлачењу и извлачењу, авиона Јак-3 је специфичан помоћу пнеуматског система. Тај систем се тада примењивао на ловачким авионима из породице Јаковљев, као једноставнији и јефтинији, у односу на хидраулички или електрични. При одређивању приоритета дата је предност једноставности, у односу на већу поузданост. Облик, положај, аеродинамичка форма, мали угао диједра и аеропрофил релативне дебљине од 14% крила су задржани код целе фамилије ловаца типа Јак. ОКБ Јаковљев је био задовољан са карактеристикама крила авиона Јак-3, тако да га је задржао у варијанти градње од метала, и на пројектима школског авиона Јак-11 и на авиону с реактивним погоном Јак-15.
Труп, у интеграцији с мотором је био одлично аеродинамички обликован, пројектован је с једноставном структуром, израђиваном од материјалом који се сукцесивно замењивао у току серијске производње, све до потпуне примене метала. У току протипског развоја, у односу на Јак-1, замењен је материјал за оплату задњег дела трупа са шперплочом дебљине 2 mm, модифицирани су хладњаци за воду и уље и интегрисан је колиматорски поузданији нишан.
Пробни пилоти су били задовољни са новим ловцем у току његовог испитивања у лету, тако да је Јак-3 усвојен за серијску производњу и увођење у оперативну употребу уз велику подршку.
Примењен је мотор ВК-105ПФ2 снаге 1.240 , с трокраком елисом ВИШ-105СВ-01, са атоматцком променом корака. У крилним резервоарима, Јак-3 је носио 370 литара горива.
Кабина је једноставна, греје се при нижим температурама с радијатором с течношћу из хладњака мотора. Инструментална табла је с најнужијим инструментима: часовник, компас, брзиномер, висиномер, термометар мотора и вариометар.
Прва два серијска лота Јак-3 (197 ком.), били су опремљени с топом ШВАК калибра 20 (уграђеним у крило) и с једним митраљезом са сихроним дејством између кракова елисе, калибра 7,62 . Постизана је ватра од 2,72 масе у секунди, разне врсте муниције. У току серијске производње су вариране комбинације ватреног оружја топова разног калибра, броја комада и величине БК (бојевог комплета) у комбинацији с митраљезима, све у циљу повећања ватрене моћи и ефикасности авиона Јак-3. С овим комбинацијама је повећавана ватрена моћ и за неколико пута у односу на авионе из почетне сериријске производње.
Стајни трап је класичан, с главним ногама интегрисаним испод крила, а репни точак на завшном делу трупа.
Пилоти су имали једино замерке на малу количину горива коју носи Јак-3 и на слабу оплату крила. Последица тога је било кратко време остајања у ваздуху и појава оштећења структуре крила услед оптерећења при вађењу из обрушања при максималној брзини лета. Без обзира на ове примедбе, авион Јак-3 је брзо постао миљеник пилота ловачке авијације.[1][2][3][4][5]
Авион у стандарду Јак-3, први пут је полетео 1943. године, а први из серијске производње, 1944. године, који је предат 91-ом ловачком ваздухопловном пуку Црвене армије, на оперативну употребу непосредно пред Лавовску операцију.
Производња Јак-3 је завршена 1946. године, укупно је произведено 4.848 примерка, а само је од њих 737 испоручено након рата. Они су наставили да се лете још неколико година у послијератном периоду у ваздухопловствима француске, Југословије, Албаније, и Пољске.
У летачком саставу тога пука, било је више од 40% младих пилота који уопште нису никада учествовали у борби у ваздушном простору. Они су само за 45 дана успешно направили 430 борбених летова, успешно реализовали пет групних ваздухопловних бици и уништили 23 противничка авиона. При томе су изгубили само своја два авиона Јак-3. Совјетски пилоти су користили предност Јак-3 над противничким авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190, у хоризонталном и вертикалном маневру, све до висине лета од 5.000 .
Јак-3 је имао мали радијус хоризонталног и вертикалног заокрета. Пун круг хоризонталног стационарног заокрета је правио за 18,6 . С њим се могло, у маневру, претворити бежање од непријатељског авиона у његову потеру и ухватити противнички авион у нишански захват и доћи у позицију за отварање ватре. Како пилоти у свом жаргону кажу: лако је авионом Јак-3 ослободити се од опасности и заменити са непријатељем ситуацију тренутне опасности у своју предност. То јест избећи противника, који му је у репу и заћи њему у реп и уништити га.
Посебно се памти ваздухопловна битка, која се одиграла 16. јула 1944. године, у којој су доказане могућности авиона Јак-3 да води борбу с бројнијим непријатељским авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190.
По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (фр. ) 41 примерак авиона Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.[1][2][4][6]
Варијанте модификација авиона Јак-3, углавном су базиране на сукцесивној замени материјала за градњу структуре, варијацијом побољшаних мотора који су били на располагању и на измени ватреног наоружања.
Ток и интензитет рата нису дозвољавали потребно време за детаљно и систематско истраживање, а Совјети нису имали напредну технологију погона, заостајали су у моторској индустрији и технологији, што је успоравало и ограничавало даљи развој ловачких авиона типа Јак. Чинили су се огромни напори да се то превазиђе и да се пронађу решења „у ходу“. Последично, су биле све модификоване варијанте оптерећене с тим проблемом. После сваког покушаја унапређења решења су се морали вратити на серијску производњу авиона Јак-3 с мотором ВК-105ПФ2, примењеном на авиону Јак-9, пошто им је лимитирајући фактор за усавршање авиона Јак-3 увек био погон.
Тип | Јак-3 | Јак-3У ВК-107 А | Јак-3 ВК-108 | Јак-3РД | Јак-3У |
---|---|---|---|---|---|
Мотори | ВК-105ПФ-2 | ВК-107 А | ВК-108 | ВК-105ПФ-2 | АШ-82ФН |
Погонска снага kW | 927 | 1.250 | 1.324 | 927 + 2 kN | 1.350 |
Геометрија | |||||
Размах, m | 9,2 | 9,2 | 9,2 | 9,2 | 9,4 |
Дужина, m | 8,46 | 8,46 | 8,5 | 8,8 | 8,36 |
Висина | 2,42 | 2,42 | 2,42 | 3,0 | 2,42 |
Повшина крила, m² | 14,85 | 14,85 | 14,85 | 14,85 | |
Перформансе | |||||
Брзина, km/h на плафону лета | 595 | 610 | 620 | ||
Брзина, km/h
На висини, m |
650
3.000 |
720
6.000 |
745
6.000 |
780
5.000 |
710
6.100 |
Време лета до висине
од 5.000 m (min) |
4,1 | 3,9 | 3,5 | 3,0 | 3,8 |
Плафон лета, m | 10.800 | 10.800 | 11.000 | ||
Маса | |||||
Маса при полетању, kg | 2.660 | 2.984 | 2.830 | 2.980 | 2.790 |
Наоружање | |||||
Топови | ШВАК, 20 mm
(120 граната), 2УБС, 12,7 mm |
ШВАК, 20 mm
2УБС, 12,7 mm или 2 ШВАК, 37 mm |
НС-23, 23 mm
(60 граната) |
НС-23, 23 мм
(60 граната) |
2НС-23, 23 mm
(60 граната) |
После 1991. године, направљен је велики број оригиналних реплика означених као Јак-3М, користећи оригиналне цртеже и размере. Намењени су за тржиште летеца. Њих погоне мотори Аллисон V-1710. Неколико од ових авионом данас су у Сједињеним Америчким Државама, али и у Немачкој и Аустралији. Постоје и реплике Јак-3У у статусу тренера Јак-11, за приватне власнике. Ови авиони су веома популарни широм света.[10]
|
|
|
Већина ових славних пилота, летећи на авиону Јак-3, су имали више победа у борбама у ваздушном простору, с непријатељем.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.