Јасер Арафат
Бивши палестински председник 20. века и добитник Нобелове награде за мир / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мухамед Јасер Абдул Рахман Абдул Рауф Арафат ел Кудва ел Хасеини (арап. ; 4[1][2]/24.[3][4] август 1929 — 11. новембар 2004), познатији као Јасер Арафат (арап. ) или по куњи Абу Амар (арап. ) био је палестински политички вођа. Био је предсједавајући Палестинске ослободилачке организације од 1969. до 2004. и предсједник Палестинске народне самоуправе од 1994. до 2004. године.[lower-alpha 1] Идеолошки настројен као арапски националиста и социјалиста, био је један од оснивача политичке странке Фатах, на чијем челу је био од 1959. до 2004. године.
Јасер Арафат | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Мухамед Јасер Абдул Рахман Абдул Рауф Арафат ел Кудва ел Хасеини | ||||||||||||||||||||
Датум рођења | 4/(1929-08-24)24. август 1929. | ||||||||||||||||||||
Место рођења | Каиро, Египат | ||||||||||||||||||||
Датум смрти | 11. новембар 2004.(2004-11-11) (75 год.) | ||||||||||||||||||||
Место смрти | Кламар, Сенски висови, Француска | ||||||||||||||||||||
Место укопа | Арафатово имање | ||||||||||||||||||||
Народност | Арапин | ||||||||||||||||||||
Религија | сунитски ислам | ||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет краља Фуада I | ||||||||||||||||||||
Професија | Цивилни инжењер | ||||||||||||||||||||
Супружник | Суха Арафат | ||||||||||||||||||||
Деца | 1 | ||||||||||||||||||||
Политичка странка | Фатах | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Потпис |
Од 1983. до 1993. Арафат се налазио у Тунису и почео је да мења свој приступ са отвореног сукоба са Израелцима на преговоре. Године 1988, признао је право Израела на постојање и тражио решење са две државе за израелско-палестински сукоб.[5] Године 1994, вратио се у Палестину, настанио се у граду Газа и промовисао самоуправу за палестинске територије. Учествовао је у низу преговора са израелском владом да оконча сукоб између ње и ПЛО. То укључује Мадридску конференцију 1991. године, Споразуме из Осла 1993. и Самит у Кемп Дејвиду 2000. године. Успех преговора у Ослу довео је до тога да је Арафат добио Нобелову награду за мир, заједно са израелским премијерима Јицаком Рабином и Шимоном Пересом, 1994.[5] У то време, подршка Фатаха међу Палестинцима је опала са растом Хамаса и других милитантних ривала. Крајем 2004. године, након што га је израелска војска ефективно затворила у своју рамалу више од две године, Арафат је пао у кому и умро. Док је узрок Арафатове смрти остао предмет спекулација, истраге руских и француских тимова су утврдиле да нису у питању било какве нелегне радње.[6][7][8]
Арафат је и даље контроверзна личност. Палестинци га генерално виде као мученика који је симболизовао националне тежње свог народа. Израелци су га сматрали терористом.[9][10][11][12] Палестински ривали, укључујући исламисте и неколико левичара ПЛО-а, често су га прозивали као корумпираног или превише покорног у својим уступцима израелској влади.