Јеврејски календар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јеврејски календар (хебр. ) или жидовски календар је годишњи календар који се користи у јудаизму.[1] Он одређује дане жидовских празника, прикладне делове Торе за јавна читања, Јахрцајте (датуме жаљења за преминулим члановима родбине), и специфичне дневне псалме који се читају. Такође је у званичној употреби у држави Израел. Користиле су се два најважнија облика календара: опсервацијски облик који се користио пре уништења Другом храма 70. године, и темељен на посматрању месечевих мена, те облик заснован на правилима кога је први описао Мајмонид 1178. године, а који је усвојен у прелазном периоду између 70. и 1178. године.
„Модерни” облик је лунисоларни календар темељен на правилима, сличан кинеском календару, који мери месеце дефинисане према месечевим циклусима, као и године мерене у сунчевим циклусима, те различит од чисто лунарног исламског календара и готово чисто соларног грегоријанског календара. С обзиром на око 11 дана разлике између дванаест лунарних месеци и једне соларне године, календар се понавља у метоничким 19-годишњим циклусима од 235 лунарних месеци, с додатним лунарним месецом који се додаје сваке две или три године, односно седам пута сваких 19 година. Како се хебрејски календар развио у области источно од Медитерана,[2] референце на годишња доба се односе на време и климу северне хемисфере.
За данашњи облик јеврејског календара каже се да га је увео синедрионски првосвештеник Хилел II негде око 359. године н. е. Користе га Јевреји широм света за одређивање датума верских празника и званични је календар државе Израел. Овај календар је комбинованог луни-соларног типа, што значи да би његова просечна година требало да одговара тропској години, а месеци синодичком. То је веома компликован захтев, па је такав и сам календар.
Проста година Јеврејског календара има 353, 354 или 355, а преступна 383, 384 или 385 дана. Три различита трајања називају се скраћена, обична и пуна година. Проста година има 12, а преступна 13 месеци. Сваки месец почиње, отприлике, у време младог месеца. Називи месеца и број дана у њима дати су у следећој табели:
Назив | Скраћена година | обична година | пуна година |
---|---|---|---|
Тишри | 30 | 30 | 30 |
Хешван | 29 | 29 | 30 |
Кислев | 29 | 30 | 30 |
Тевет | 29 | 29 | 29 |
Шеват | 30 | 30 | 30 |
(Адар I) | 30 | 30 | 30 |
Адар II | 29 | 29 | 29 |
Нисан | 30 | 30 | 30 |
Ијар | 29 | 29 | 29 |
Сиван | 30 | 30 | 30 |
Тамуз | 29 | 29 | 29 |
Ав | 30 | 30 | 30 |
Елул | 29 | 29 | 29 |
Укупно: | 353 / 383 | 354 / 384 | 355 / 385 |
Месец Адар I постоји само у преступној години, док се у простој месец Адар II зове просто „Адар”. У обичној години месеци имају наизменично 29 и 30 дана. У пуној години месец Хешван има један дан више, а у скраћеној Кислев један дан мање. Преступне су оне године које при дељењу са 19 дају остатак 0, 3, 6, 8, 11, 14 или 17. Први дан у јеврејској години је 1. тишри (Рош а’Шана), мада се као нова година слави и 15. шеват (Ту Б’шеват). Јеврејски дан не почиње у поноћ, већ заласком сунца. Први дан у години, Рош а’Шана, одређује се на следећи начин:
- Година почиње на дан младог месеца који пада отприлике 354 дана (или 384 ако је претходна
година била преступна) након почетка претходне године.
- Ако млад месец пада после подне тога дана, година почиње један дан касније.
- Уколико тај дан пада у недељу, среду или петак, година почиње (још) један дан касније.
- Уколико би претходна година требало сада да има 356 дана, што није дозвољено, почетак нове година се помера за два дана уназад.
- Уколико би претходна година требало да има 382 дана, што није дозвољено, нова година почиње један дан касније.
За датум младог месеца се узима израчуната вредност, а не прави датум. Треба знати да Јевреји један сат деле на 1080 „делова”. Према јеврејском веровању, млад месец којим је почела прва година по настанку света појавио се 5 сати и 204 дела сата након заласка сунца (што ће рећи негде близу поноћи 6. октобра 3761. п. н. е.). Сваки наредни млад месец израчунава се тако што се на ово време додаје дужина трајања синодичког месеца од 29 дана 12 сати и 793 дела сата. У јеврејском календару године се броје од настанка света за који се верује да је био 3761. п. н. е. Те године је почела 1. АМ ( – година од настанка света). Године 2003. почела је јеврејска година АМ 5764.