Јездра
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јездра (хебр. )[1] је био јеврејски свештеник и писар који је након скоро 50 година вавилонског ропства извео јевреје из Вавилона у њихову постојбину - град Јерусалим - године 459. п. н. е. Јездра је поновно учврстио расејану јеврејску заједницу на темељу строгог поштовања Завета и закона. Према хебрејској Библији, он је био потомак Сраје,[2] последњег првосвештеника који је служио у Првом храму,[3] и близак рођак Џошуе, првог првосвештеника Другог Храма.[4] Он се вратио из вавилонског изгнанства и поново увео Тору у Јерусалим.[5] Према 1. Јездри, грчком преводу Јездрине књиге који се још увек користи у источном православљу, он је такође био првосвештеник. Рабинска традиција сматра да је био обичан члан свештенства.[6]
Према Библији, Јездра је сузбио опасност по јеврејски идентитет који су представљали бракови Јевреја и нејевреја те установио коначно читање Закона. Јездра се због тога дубоко поштује у јеврејској традицији. Његово познавање Закона се сматрало равним Мојсијевом. Као Мојсије, Енох и Давид, и Јездра је добио почасни наслов „писар“ те се води као хебр. , или „Јездра писар“ у јеврејској традицији. По њему се зове старозаветна Књига Јездрина. Сматра се да су његово дело Прва књига дневника и Друга књига дневника.
Неколико традиција развило се око његовог места сахране. Једно предање каже да је сахрањен у Ал-Узаиру близу Басре (Ирак), док друго предање наводи да је сахрањен у Тадифу близу Алепа, у северној Сирији.[7]
Књига Јездре описује како је он водио групу јудејских изгнаника који су живели у Вавилону у њихов родни град Јерусалим[8] где је рекао да је успоставио поштовање Торе. Он је описан као подсећа израелски народ да се придржава закона Торе како не би ступали у бракове са људима појединих различитих религија, скуп заповести описаних у [Pentateuch[|Петокњижју]].[9][10]
Јездра, познат као „Јездра писар“ у Хазалској литератури,[11] је веома поштована личност у јудаизму.[12]