Јелена Петровић
Карађорђева жена / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Петровић, рођена Јовановић се родила у селу Маслошево 1765. или 1771. године. Била је ћерка Босиљке и јасеничког обор-кнеза Николе Јовановића[1]. Рано је остала без мајке, а касније су јој отац и два брата погинули као хајдуци тако да је живела код тетке Бисеније у селу Јагњилу.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Јелена Јовановић | |
---|---|
Датум рођења | 1765. или 1771. |
Место рођења | Маслошево, Османско царство |
Датум смрти | 9. фебруар 1842.(1842-02-09) (70/71 год.) |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Гроб | Опленац |
Супружник | Карађорђе Петровић |
Потомство | Алекса Карађорђевић, Александар Карађорђевић |
Родитељи | Никола Јовановић Босиљка Јовановић |
Династија | Карађорђевићи |
За вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, удала се 1785. године. Родила је седморо деце: Симу (преминуо одмах после рођења), Саву, Сару, Полексију, Стаменку, Алексу (умро са 29 година у Кишињеву) и наследника Александра.
Кћерка Сара се удала за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Бојанића.
Била је венчана кума кнезу Милошу и кнегињи Љубици.[2] Дуже време је провела у манастиру Крушедолу у Срему.
Након убиства свог мужа живела је у страху од одмазде Милоша Обреновића над њеном породицом.
У Београд се враћа у октобру 1839. године, тек по абдикацији кнеза Милоша Обреновића. [3]
Умрла је у Београду 29. јануара по старом, а 9. фебруара 1842. године, по новом календару. По налогу кнегиње Љубице је свечано опојана и саоницама пребачена у Тополу.[2]