Јован Дучић
српски и југословенски писац, песник, дипломата и академик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, 7. април 1943) био је српски и југословенски књижевник, дипломата и академик.[1]
Кратке чињенице Јован Дучић, Датум рођења ...
Јован Дучић | |
---|---|
Датум рођења | (1874-02-15)15. фебруар 1874. |
Место рођења | Требиње, Османско царство |
Датум смрти | 7. април 1943.(1943-04-07) (69 год.) |
Место смрти | Гери, Индијана, САД |
Народност | Србин |
Универзитет | Универзитет у Женеви |
Најважнија дела | Песме Благо цара Радована |
Затвори
У дипломатији је био активан преко три деценије (1909-1941) у десет градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора.[2]
Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.[3] Био је један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији.[4] Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније.