Азербејџан
држава у западној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Азербејџан (азер. ), званично Азербејџанска Република (азер. ),[5] највећа је држава у региону Закавказја. Налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом.[6] Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахчиван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.
Азербејџанска Република | |
---|---|
Главни град | Баку 40° 23′ 43″ N 49° 52′ 56″ E |
Службени језик | азерски |
Владавина | |
Облик државе | унитарна полупредседничка република[1] |
— Председник | Илхам Алијев |
— Потпредседник | Мехрибан Алијева |
— Премијер | Али Асадов[2] |
Историја | |
Стварање државе | |
— Атабегови Азербејџана | 1135. |
— Азербејџанска ДР | 28. мај 1918. |
— Азербејџанска ССР | 28. април 1920. |
— Независност од СССР | 30. октобар 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 86.600 km2 (113) |
— вода (%) | 1,6 |
Становништво | |
— 2022. | 10.353.296[3] (90) |
— густина | 117 ст./km2 (99) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 189,8 млрд. $[4] (79) |
— по становнику | 18.310 $[4] (87) |
ИХР (2021) | 0.745 (91) — висок |
Валута | азербејџански манат |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +4, лети +5 |
Интернет домен | |
Позивни број | +994 |
Азербејџанска Демократска Република која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав Совјетског Савеза,[5][7] је била прва демократска и секуларна република у исламском свету[8] Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност.[5] Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах, која је била насељена претежно Јерменима, дошло је до Првог рата за Нагорно-Карабах који је завршен са фактичком независношћу Републике Арцах. Након Другог рата за Нагорно-Карабах 2020. године, седам округа и делова Нагорно-Карабаха враћено је под контролу Азербејџана.[9] Азербејџанска офанзива 2023. године довела је до укидања Републике Арцах.[10]
Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам). Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине је турски језик). Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Савета туркофоних држава и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.[11] Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања. У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава.[12] Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних. Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.
Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за пословање и најбогатија држава региона јужног Кавказа.[13][14]