Албанска књижевност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Албанска књижевност је књижевност писана на албанском језику. Овај појам се такође може односити и на литературу коју су написали Албанци или која је написана у Албанији. Иако је Албанија као званична држава формирана тек 1912. године на свеалбанском конгресу у Валони,[1] албански језик и култура Албанаца сежу много дубље у прошлост. За албански језик је 1854. године немачки филолог Франц Боп доказао да припада породици индоевропских језика, мада већина научника тврди албански језик потиче од илирског,[2][3] док неки[4] пак тврде је изведен од дачко-тракијског. Када је реч о култури, људско присуство на просторима Албаније датира још од средине палеолита,[5] у периоду антике су овај простор насељавала илирска племена,[6] а прва званична држава формирана у овој области била је Кнежевина Арбер или Кнежевина Арбанон, када почиње да се бележи званична култура Албанаца.[7]
Прва дела на албанском почела су да се појављују у периоду ренесансе, када су Осмалије протерали Албанце са своје територије и отерали их у неке од европских земаља, првенствено у Италију, где су се неки прикључили тадашњим уметничким и књижевним правцима. Првим делом на албанском језику сматра се дело Месхари Ивана Бузука из 1555. године, мада неки научници наводе и да се албанским језиком писало још од раног 14. века. Дела која су у почетку настајала била су верског карактера. Она су имала за циљ да успоставе и одрже веру и културу Албанаца, а писана су и дела историјске тематике која су сведочила о ранијим подвизима и старости овог народа. Након стицања независности и формирања државе, албанска књижевност се убрзо прикључила европској књижевности и од тада ишла у корак с њом. Током Другог светског рата, када је фашистичка Италија окупирала Албанију,[8] а и након тог периода, током социјалног реализма, била је уведена цензура, тако да су једина легална дела била писана у том правцу, мада је било и оних писаца који су, борећи се против режима, стварали дела изван ових граница.