Алморавиди
берберска и маварско-шпанска династија пореклом из Сахаре / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алморавиди или Мурабити (на арапском: المرابطون — , једнина: مرابط — ) су берберска и маварско-шпанска династија пореклом из Сахаре.[1][2] У 11. веку су владали ширим подручјем северозападне Африке и Пиринејским полуострвом.[3][4][5][6][7] Под том династијом царство Мавара је заузимало данашњи Мароко, Западну Сахару, Мауританију, Гибралтар, Тлемсен у Алжиру, велики део Сенегала, Малија, Шпаније и Португалије. Њихово царство се распало под инвазијом Алмохада.[8]
Алморавиди су били пресудни у спречавању пада Ал-Андалуса (муслиманска власт у Иберији)[9] под иберијска хришћанска краљевства, када су одлучно поразили коалицију кастиљанске и арагонске војске у бици код Саграјаса 1086. То им је омогућило да контролишу царство које се протезало 3.000 km (1.900 mi) од севера ка југу. Њихови владари никада нису полагали право на титулу калифа и уместо тога су преузели титулу Амир ел-Муслимин („Принц муслимана“) док су формално признали превласт абасидских калифа у Багдаду.[10] Међутим, владавина династије била је релативно кратког века. Алморавиди су пали — на врхунцу своје моћи — када нису успели да зауставе побуну предвођену Масмудама коју је покренуо Ибн Тумарт. Као резултат тога, њихов последњи краљ Исхак ибн Али је убијен у Маракешу у априлу 1147. од стране Алмохадског калифата, који их је заменио као владајућу династију у Магребу и Ал-Андалусу.