Амстердам
главни и највећи град у Холандији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Амстердам је град у западној Холандији[4] и највећи град Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел. Данас је највећи град у држави и финансијски и културни центар. У граду живи 975 061 становника[5] док је број становника метрополске територије око 2 691 477. Он је и део велике конурбације Рандстад у којој живи 7.100.000 становника.[6][7][8] Град, који његови становници понекад зову и Мокум[9] (што потиче из хебрејског), налази се у провинцији Северна Холандија на ушћу реке Амстел у залив ИЈ.
Амстердам | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Краљевина Холандија |
Конститутивна држава | Холандија |
Провинција | Северна Холандија |
Основан | 12. век |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 811.000 |
— густина | 4 892 ст./km2 |
Агломерација | 1.571.234 |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 22′ 13″ С; 4° 53′ 26″ И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | -2[1] m |
Површина | 219[2][3] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Фемке Халсема (од 2018) |
Веб-сајт | |
www.amsterdam.nl |
Иако је главни град Холандије, седиште владе не налази се у Амстердаму већ у Хагу.[4] Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Облик је дефинисан кружним воденим каналима. У граду се налази више познатих музеја. Између осталих: Земаљски (Ријкс) музеј, музеј Ван Гога, Рембрантов музеј и др. Амстердам није главни град Северне Холандије, провинције у којој се налази, већ је то Харлем.
Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам (име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, које је добило повељу којом се признаје за град 1300. године[4], потом у 17. веку као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог века — за Низоземску златног века — Амстердам постаје један од финансијских центара Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем канала кроз које су некада низоземски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и других бивших низоземских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине 2010. године.
Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела организација , то је други најбољи град за живот. Град сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада — туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.
Амстердам своје име дугује једној брани на ријеци Амстел из 13. века. Проглашен је градом 1300. године [4]те након тога временом је достигао своје златно доба поставши једна од најважнијих лука и трговачких градова света. Утицај странаца, понајвише из Немачке и скандинавских земаља довео је до енормног пораста становништва у 16. веку, укључујући и изградњу система канала у сврху утврђења и одбране града, који је касније постао познат као прстен канала. Због бројних канала, Амстердам понекад називају и Венецијом севера.
Град је подељен у седам управних округа. Град има бројна насеља, укључујући и међународно познати Јордан.