Ангола
Република на западној обали Јужне Африке / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ангола (порт. ), или службено Република Ангола (порт. ) је држава у југозападној Африци[4].[5] Граничи се са Намибијом, Републиком Конго, Демократском Републиком Конго и Замбијом, а на западу излази на Атлантски океан. Ангола је бивша португалска колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти.
Република Ангола | |
---|---|
Главни град | Луанда |
Службени језик | португалски |
Владавина | |
— Председник | Жоао Мануел Гонсалвес Лоренцо |
— Потпредседник | Есперанса да Кошта |
Историја | |
Независност | 1976. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 1.246.700 km2 (22) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2023.[1] | 37.290.193 (41) |
— густина | 24,27 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 260,323 млрд. $ [2] (62) |
— по становнику | 7.077 $ [2] (129) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 93,796 млрд. $ [2] (61) |
— по становнику | 2.550 $ [2] (125) |
ИХР (2021) | 0,558 [3] (146) — средњи |
Валута | Кванза |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 |
Интернет домен | |
Позивни број | +244 |
Површина Анголе је 1.246.700 km². Главни град државе је Луанда. Чланица је Уједињених нација, -а, Афричке Уније, Заједнице држава португалског говорног подручја и Јужноафричке развојне заједнице. Ангола је мултиетнична држава с 25,8 милиона становника, који су припадници разних племенских група, обичаја и традиција. Култура у држави одражава векове португалске владавине у облику доминантног португалског језика и католичке цркве. Након дуготрајне борбе с колонијалистима, независност је остварена 1975. након што је основана Народна Република Ангола, марксистичко-лењинистичка једнопартијска држава коју су подржавали Совјетски Савез и Куба. Врло брзо након тога избио је грађански рат између владајућег Народног покрета за ослобођење Анголе () i Националне уније за потпуну независност Анголе () коју су подржавали Сједињене Државе и апартхејдска Јужноафричка Република, који је трајао до 2002. Држава је након завршетка рата постала релативно стабилна унитарна конститутивна република.