From Wikipedia, the free encyclopedia
Анимирани или цртани филм је вид филмске уметности. За разлику од играног филма, у анимираном филму су ликови и позадина нацртани. У ову се скупину често стављају филмови у којој ни ликови ни позадина нису нацртани али нису нити стварни, живи, ликови него лутке. Државе највећи произвођачи анимираних филмова су САД и Јапан.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Средином 19. века, када је у европској уметности, посебно сликарству, дошло до развоја реализма Курбеа и Домијеа, створена је фотографија – дагеротипија. Сликарству и фотографији заједничко је било приказивање стварности. Убрзо, већ крајем 19. века, браћа Лимијер су на осветљеном платну приказала слику која је оживела. Овај догађај се сматра почетком развоја филма. Од настанка првих покретних слика до данас, са усавршавањем филмске технике ова уметност се све више развијала – од немог до звучног филма, од црно-белог до филма у боји.
Први анимирани филмови, које називамо и цртаним филмовима, приказани су у последњој деценији 19. века, и били су дело француског уметника Емила Рејноа. Међутим, пре 1910. године и појаве смешних ликова, као што су неспретни Фантош и диносаурус Грети, публика се није занимала за анимиране колико за стварне забављачке.[1]
Анимирани филмови су најчешће приказивани пре целовечерњег филма у биоскопима и трајали су отприлике пет минута. Ускоро су отворени филмски студији који су се бавили искључиво производњом анимираних филмова. Током двадесетих година 20. века, браћа Дејв и Макс Флајшер створили су неколико чувених анимираних јунака, као што су Попај и кловн Коко. Није било неуобичајено да главни лик цртаног филма буде животиња, на пример неваљали мачак Феликс.
Најпознатија анимирана животиња свих времена свакако је Мики Маус. Микија је створио Волт Дизни, а први филм у ком се појавио био је „Луди авион“ из 1928. године. Убрзо је публика свих годишта хрлила да види његове најновије догодовштине, као и догодовштине његових пријатеља – Шиље, Паје Патка и Плутона. Дизни је ипак желео још да се испробава са анимацијом, па је направио низ филмова назван „Смешне симфоније“. Анимација у сваком филму била је надахнута познатим делима класичне музике.
Ипак, његова најодважнија одлука била је да сними дугометражни анимирани филм. Већина критичара сматрала је да да ће се гледаоци досађивати гледајући анимирани филм од 80 минута, али је филм „Снежана и седам патуљака“ из 1937. године постигао изванредан успех на благајнама.
Од тада је Дизнијев филмски студио неприкосновен у тој грани филмске индустрије. Не треба заборавити ни друге велике ликове, настале у студијима Дизни, Ворнер Брадерс и Хана-Барбера.
Анимација је техника којом настају анимирани филмови. Да би се снимила једна секунда анимираног филма потребно је 24 цртежа. То значи да је за десетоминутни филм неопходно нацртати 24.400 појединачних сцена. За настанак првих анимираних филмова било је потребно много времена и труд, пошто је позадина сваког цртежа морала бити истоветна. Анимација је доживела корениту промену појавом провидних фолија, на којима су се могле цртати само промене које би одавале утисак покрета, геста или израза лица. Те фолије су слагане преко позадине, а слика коју би заједно давале фотографисана је кадар по кадар. Готово сви аутори анимираних филмова користили су ову технику доскоро, када је у масовну употребу ушла рачунарска анимација.
Дизнијев филм „Прича о играчкама“ први је у историји у потпуности настао помоћу рачунарске анимације.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.