![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Ant-pen_map.png/640px-Ant-pen_map.png&w=640&q=50)
Антарктичко полуострво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антарктичко полуострво (69° 30′ S 065° 00′ W) је најсевернији део копна Антарктика и скоро једини део тог континента који се налази ван Антарктичког поларног круга. Лежи на Западној хемисфери, одмах поред Јужне Америке. Излази из линије између Кејп Адамса у мору Ведел и сеже у копно до јужно од острва Еклунд, све до Прајм Хеда (63º13'S).[1] Антарктичко полуострво има површину од 522,000 km2 (201,545 sq mi), од чега је 80% је покривено ледом.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Ant-pen_map.png/640px-Ant-pen_map.png)
Упитно је време када је Антарктичко полуострво први пут виђено, али се са сигурношћу зна да се то догодило током треће деценије 19. века. Договором између Надзорног комитета за антарктичка имена САД и британске организације 1964. године решено је имене полуострва. До тада је у САД било звано „Палмерово полуострво“ а у Великој Британији „Грахамова земља“. Грејамова Земља је данас део Антарктичког полуострва северно од од линије коју чине Кејп Џереми и Кејп Агасиз, док је Палмерова Земља део јужно од те линије. У Чилеу Антарктичко полуострво се званично зове Земља Бернарда О'Хигинса по чилеанском патриоти и антарктичком визионару. Остале земље шпанског говорног подручја, укључујући и Аргентину ово полуострво зову Антарктичким (шп. ). У Аргентини, која на полуострву има више база и људства од ма које друге земље, полуострво се зове и „Земља Светог Мартина“ (шп. ).
Острво је углавном у планинама, а његов највиши врх је отприлике 2.800 метара. Сматра се да су планине наставак Анда из Јужне Америке, а да их спаја подводни гребен. Тај аргумент користе Чиле и Аргентина за своје територијалне претензије. Полуострво има оштре литице са којих се глечери сливају у Ларсенов ледени залив (који је доживео значајно пуцање током 2002. године). Како полуострво има најумеренију климу на Антарктику, на њему, као и на околним острвима, налази се највећа концентрација истраживачких станица на континенту. Залив наде, који се налази на координатама 63° 23′ S 057° 00′ W, налази се северно од најсервернијег дела полуострва, што је Прајм Хед на 63º13'S.
Морски екосистем око западног континенталног појаса Антарктичког полуострва (WAP) био је подвргнут брзим климатским променама. Током протеклих 50 година, топла, влажна поморска клима северног WAP-а померила се на југ. Ова климатска промена све више замењује некада доминантну хладну, суву континенталну антарктичку климу. Ово регионално загревање изазвало је реакције на више нивоа у морском екосистему, као што су повећан транспорт топлоте, смањен обим и трајање морског леда, локални пад броја Адели пингвина зависних од леда, повећање бројности генту и чинстрап пингвина толерантних на одсуство леда, промене у фитопланктонском и зоопланктонском саставу заједнице, као и промене у регрутовању крила, обиљу и доступности предаторима.[3][4][5]