![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Flag_map_of_Serbia_%2528Pashalik_of_Belgrade%2529.png/640px-Flag_map_of_Serbia_%2528Pashalik_of_Belgrade%2529.png&w=640&q=50)
Србофобија
нетрпељивост према Србима / From Wikipedia, the free encyclopedia
Србофобија или антисрбизам, односно антисрпство (такође и србомржња), представља осећање нетрпељивости, непријатељства или мржње према Србима, Србији, Републици Српској, српској историји, српском језику, српској култури и свему што је повезано са Србима.[1]
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Flag_map_of_Serbia_%28Pashalik_of_Belgrade%29.png/640px-Flag_map_of_Serbia_%28Pashalik_of_Belgrade%29.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Hanging_of_Serbian_farmers.jpg/640px-Hanging_of_Serbian_farmers.jpg)
Посебан облик србофобије или антисрбизма представља антисрбијанство као осећање непријатељства или мржње према Србији или Републици Српској.
Врхунац србофобије десио се средином 20. века када је у геноциду над Србима у Другом свјетском рату од стране нацистичке Немачке, Бугарске, Хортијеве Мађарске и Независне Државе Хрватске страдало више од милион Срба.
Идеолошка основа савременог антисрбизма почива на доктринарном антиславизму који је добио коначне облике у радовима Адолфа Хитлера и других теоретичара немачког нацизма. Агресивни антиславизам немачких нациста имао је изразито расистичка обележја и био је првенствено усмерен против државотворних словенских народа, односно против Пољака, Чеха, Руса и Срба.
Различити су и врло сложени разлози за појаву антисрпства. Мржња одређених народа према Србима је кулминирала у више наврата.
Први пут је то било током османске власти над српским земљама, крајем 18. и почетком 19. века у време распада Османског царства и покушаја српског народа да се ослободе вековног турског ропства и терора који је у то време чињен над становништвом. У сличном временском периоду, на српски народ у Македонији вршени су свирепи злочини од стране Бугарске егзархије, односно грчких фанариота у циљу брисања српских трагова и српске Цркве са тих простора.
Други пут се ескалација антисрпства десила након анексије Босне и Херцеговине и напада Аустроугарске на Краљевину Србију 1914. године, чиме је започео Први светски рат у коме је убијено више од 720.000 Срба, што је чинило 28% тадашњег српског становништва[2]. Војници су погинули у биткама и Албанској голготи. Цивили су страдали у логорима и масовним покољима.
Трећи и најкрвавији пут се догодило током Другог светског рата, када је, по званичним подацима, на различите начине страдало преко милион Срба. Највише од усташког ножа у логорима широм НДХ. Најпознатији логор је Јасеновац у којем је према неким изворима страдало преко 700.000 Срба који су мучени и убијани на најразличитије зверске начине. Познати су били и први логори за децу у Европи - Логор Јастребарско, Логор Сајмиште и Дечји логор у Сиску. Ови злочини заташкани су за време Титовог режима у СФРЈ. Поред тога, у окупираној Србији важило је правило "50 за једног" и "100 за једног" успостављено од стране Нацистичке Немачке, што је значило да се за једног рањеног немачког војника стрељало 50 Срба цивила, а за једног убијеног немачког војника 100 српских цивила.
Глобални излив антисрпства десио се током ратова за отцепљење бивших републике СФР Југославије у периоду од 1991-1996, као и покушаја стварања независне државе на територији Косова и Метохије уз подршку НАТО снага 1999. године. Током ових ратних дејстава вршени су небројени злочини над српским становништвом и вођена интензивна антисрпска пропаганда од стране већине новоформираних држава на тлу бивше Југославије, као и њихових савезника пре свега НАТО алијансе. Посебно је запамћена антисрпска пропаганда током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године.
Најновији пример антисрпства био је доскорашњи владајући режим ДПС-а у Црној Гори, на челу са Милом Ђукановићем. Активном дугогодишњом пропагандом, бивши владајући режим, имао је за циљ угњетавање Срба у Црној Гори и убијање српства међу становницима те земље. То је рађено штампањем уџбеника на латиници, увођењем црногорске граматике, спорним пописима становништва, немогућности запошљења на одређена радна места због српског изјашњавања појединца и друго. Најпознатији већи примери србофобне политике бившег режима су отцепљење Црне Горе, контраверзна одлука о признавању Републике Косово, и најскорији покушај успостављања Црногорске православне цркве уз помоћ спорног Закона о слободи вероисповести. Тај закон је био окидач за масовне протестне литије које су се месецима одржавале на подручју Црне Горе, а касније и Србије и Републике Српске. Изборима у 2020, србофобни режим ДПС је смењен победом коалиције За будућност Црне Горе под вођством Здравка Кривокапића.