Антропологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антропологија (грч. - човек), наука о људској врсти,[1] наука која проучава људске сличности и различитости, укључујући и порекло људи, њихове обичаје, веровања и друге друштвене и културне форме.[2] Антропологија је збирни назив за дисциплине које проучавају људска бића из биолошке, друштвене и лингвистичке перспективе.[3][4][5] Антропологија је холистичка наука у два смисла: увек се бави целим човечанством, и са свим димензијама човечанства.[6] Једна од главних карактеристика која је традиционално одвојила антропологију од осталих хуманистичких дисциплина је њена значајна улога у поређењу различитих култура. Међутим, ова карактеристика је данас оспорена, јер се антрополошке методе све више примењују на истраживање појединачних друштава и група. Стога је основни циљ антропологије дубинско разумевање културе, друштва и људског понашања помоћу детаљних студија локалног живота и компаративних анализа.[2]
Дели се на: физичку антропологију, која се бави биолошком еволуцијом и адаптацијом људских бића на различита окружења; на социо-културну антропологију, која се бави друштвом и културом, односно различитим културама, језицима и обичајима; лингвистичку антропологију која проучава на који начин језик утиче на друштвени живот и археологију која проучава људске културе у прошлости користећи физичке доказе.[3][4][5]
Битна имена светске антропологије су Адолф Бастијан, Алфред Кребер, Бронислав Малиновски, Чарлс Дарвин, Едвард Тејлор, Емил Диркем, Франц Боас, Фридрих Рацел, Јован Цвијић, Клифорд Герц, Клод Леви-Строс, Луис Морган, Маргарет Мид, Марсел Мос, Едвард Еванс-Причард, Мери Даглас, Рут Бенедикт, Сигмунд Фројд, Валтазар Богишић, Жорж Баландије, као и многи други.