Арарат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Планина Арарат (тур. ; јерм. ; перс. ; хебр. ), највиши врх у савременој Турској[1], снегом покривена успавана вулканска купа висока 5.165 , налази се на североистоку Турске, 16 западно од Ирана и 32 јужно од Јерменије. У Књизи постања ова планина се означава као место где се насукала Нојева барка после потопа. Експедиција научника из Хонг Конга и Холандије 2014. године спустила се кроз платформе структура̂ за које се из предања каже да су остаци Нојеве барке и документовала видео материјалима сачуване просторије од дрвених дебла заштићене ледом и стврднутом вулканском лавом и разне предмете у њима.[тражи се извор]
Арарат | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 5.137 m |
Координате | 39° 42′ 07″ С; 44° 17′ 50″ И |
Географија | |
Државе | Турска |
Мањи врх, Мали Арарат (3.896 ), уздиже се југоисточно од главног врха. Плато од лаве протеже се између два врхунца. Технички, Арарат је стратовулкан, формиран од бујица лаве и ужарених стена. Арарат припада Кавкаском масиву.
Последња активност планине био је велики земљотрес у јулу 1840[1], са средиштем око кланца Ахора, североисточна провалија која се обрушава 1.825 метара од врха планине.