Аргинин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).[3][4]
Кратке чињенице Називи, Идентификација ...
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
назив
(S)-2-Amino-5-guanidinopentanoic acid | |||
Други називи
Arginine | |||
Идентификација | |||
број |
| ||
3Д модел () |
|||
Абревијација | |||
100.000.738 | |||
MeSH | Arginine | ||
Својства | |||
61442 | |||
Моларна маса | 174,20 g·mol−1 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Затвори
Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.
Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семену (сунцокрета, сусама, бундеве).
Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.