Арктур
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арктур или α Волара (лат. , α Boo) је најсјајнија звезда сазвежђа Волар и најсјајнија звезда северне небеске хемисфере[9]. Магнитуда Арктура износи -0,05 (уз варијације од неколико стотих делова магнитуде), што је чини четвртом најсјајнијом звездом ноћног неба. Назив Арктур на старогрчком значи „чувар медведа“.[10][11]
Положај на небу Епоха J2000 Равнодневница J2000 | |
---|---|
Сазвежђе | Волар |
Изговор | /ɑːrkˈtjʊərəs/ |
Ректасцензија | 14h 15m 39.7s[1] |
Деклинација | +19° 10′ 56″[1] |
Привидна магнитуда (В) | −0.05[2] |
Карактеристике | |
Спектрални тип | K1.5 III Fe−0.5[3] |
Привидна магнитуда (J) | −2.25[2] |
U−B индекс боја | +1.28[2] |
B−V индекс боја | +1.23[2] |
R−I индекс боја | +0.65[2] |
Note (category: variability): | H and K emission vary. |
Астрометрија | |
Радијална брзина () | −5.19[4] |
Сопствено кретање (μ) | РА: 2996890654999999999♠−1093,45[5] мас/г Дек.: 2996800060000000000♠−1999,40[5] мас/г |
Паралакса (π) | 88.83 ± 0.54[1] мас |
Растојање | 36,7 ± 0,2 ly (11,26 ± 0,07 пс) |
Апсолутна магнитуда () | 3000700000000000000♠−0,30±0,02[6] |
Детаљи | |
Маса | 7000108000000000000♠1,08±0,06[7] M☉ |
Полупречник | 7001254000000000000♠25,4±0,2[7] |
Луминозност | 170[8] |
Површинска гравитација () | 7000166000000000000♠1,66±0,05[7] цгс |
Температура | 7003428600000000000♠4286±30[7] K |
Металичност [] | 3000480000000000000♠−0,52±0,04[7] |
Ротациона брзина () | 7000240000000000000♠2,4±1,0[6] |
Старост | 7000710000000000000♠7,1+1,5 −1,2[7] |
Друге ознаке | |
Alramech, Alramech, Abramech, α Boötis, Alpha Boo, α Boo, 16 Boötis, BD+19°2777, GJ 541, HD 124897, HIP 69673, HR 5340, SAO 100944, LHS 48, GCTP 3242.00 | |
Референтне базе података | |
data | |
Извори података: | |
Hipparcos Catalogue, CCDM (2002), Bright Star Catalogue (5th rev. ed.), VizieR catalog entry |
Арктур је наранџасти џин, спектралне класе К2III, пречника око 25 пута већег од пречника Сунца и преко 100 пута луминознији од Сунца. Налази се на 37 светлосних година (11 парсека) од Сунчевог система, на координатама α = 14h 15m 39,6s δ = +19° 10’ 57”.[9][10][11]
Арктур има велико релативно кретање, друго највеће мећу звездама сјајнијим од 1. магнитуде (одмах после алфе Кентаура).[11][12] Арктур је члан групе звезда назване по њему Арктурова група, коју према претпоставкама чине 53 звезде које имају заједничко порекло.[13]
У језгру Арктура је престала фузија водоника и почела је фузија хелијума у угљеник.[12] У будућности, Арктур ће одбацити спољашње слојеве од којих ће настати планетарна маглина, док ће унутрашњи слојеви остати у облику белог патуљка.[13]