Арсен Дедић
хрватски кантаутор, композитор и песник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Арсеније Арсен Дедић (Шибеник, 28. јул 1938 — Загреб, 17. август 2015) био је југословенски и хрватски пјевач, композитор, пјесник, аранжер, кантаутор и музичар.
Арсен Дедић | |
---|---|
Пуно име | Арсеније Дедић |
Надимак | Арсен |
Датум рођења | (1938-07-28)28. јул 1938. |
Мјесто рођења | Шибеник, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 17. август 2015.(2015-08-17) (77 год.) |
Мјесто смрти | Загреб, Хрватска |
Узрок смрти | здравствене компликације |
Пребивалиште | Загреб |
Држављанство | југословенско хрватско |
Образовање | Музичка академија |
Универзитет | Свеучилиште у Загребу |
Занимање | певач, композитор |
Супружници |
|
Дјеца | Сандра (кћерка) Матија (син) |
Родитељи | Јован (отац) Вероника (мајка) |
Породица | Милутин (брат) Ален Славица (зет) |
Активни период | 1960—2015. |
Жанрови | шансона |
Инструменти | клавир, гитара и флаута |
Издавачке куће | Југотон, ЗКП РТЉ, ПГП РТБ, Дискотон, ХРТ Орфеј, Кантус рекордс, Кроација рекордс и Далас рекордс |
Награде |
|
Повезани чланци | Ми |
Веб-сајт |
Рођен је у Шибенику, у породици радника и аматерског музичара мулти-инструменталисте, Србина Јована Дедића. Испрва га је отац учио музици а потом је Дедић завршио средњу музичку школу и касније је дипломирао на одсеку за флауту на Музичкој академији у Загребу.
Аутор је и извођач више десетина шансона и побједник многих музичких фестивала. Написао је, компоновао и извео бројне живописне љубавне и мисаоне пјесме, а својим изворним музичким стилом стекао многобројне поклонике. Слови за једног од утемељитеља шансоне у Хрватској. Уз музику, објавио је више збирки лирике. Преводио је и обрађивао познате шансоњере и ауторе, међу њима Ђина Паолија, Серђија Ендрига, с којима је често сарађивао, и Жака Брела, који је својим ликом и дјелом снажно утицао на његову каријеру. Основно одређење му је музика, али у споју са поезијом, истакао је властити кантауторски говор, који га је највише и обиљежио. Написао је музику за стихове Мирослава Крлеже, Добрише Цесарића, Тина Ујевића, Звонимира Голоба и многих других.
Његове пјесме су преводили и обрађивали многи извођачи, а сâм је писао за многе познате хрватске естрадне умјетнике, међу којима се истичу Габи Новак, клапе и Ибрица Јусић. Велики дио његова опуса чини примијењена музика за телевизију, филм и позориште. Био је члан Хрватског друштва композитора и Хрватског друштва писаца. Познат је и под надимцима „пјесмар”, „академски тежак” и „пјесник опште праксе”. Сматра се најкомплетнијим и најважнијим кантаутором у историји хрватске популарне музике.[1]