Ајкуле
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ајкуле или морски пси () су кичмењаци из групе рушљориба (риба са хрскавичавим скелетом, ).[1] Заједно са ражама, дрхтуљама, листовима, тестерашима и сличним животињама чине групу (шкрге у облику прореза). Under this broader definition, the earliest known sharks date back to more than 420 million years ago.[2] Acanthodians are often referred to as "spiny sharks"; though they are not part of Chondrichthyes proper, they are a paraphyletic assemblage leading to cartilaginous fish as a whole.
Ајкуле | |
---|---|
Плава ајкула | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Chondrichthyes |
Поткласа: | Elasmobranchii |
Инфракласа: | Euselachii |
Надред: | Selachimorpha |
Редови | |
|
Ајкуле су рибе грабљивице вретенастог, мишићавог тела, шиљате главе са пет врста пераја:
- грудна пераја су парна и дижу ајкулу кад плива,
- парна трбушна као и једно или два непарна дорзална (леђна) је стабилизују,
- непарно анално код врста које га имају и на крају
- репно које убрзава ајкулу.
Размножавају се на три начина:
- овипарне - легу јаја,
- вивипарне - рађају живе младунце и
- ововипарне - развијају се из јаја али у телу мајке па се рађа већ развијена ајкулица.[3]
Ајкуле су обично дуге од 1 до 20 метара. Међу најпрождрљивије ајкуле спадају (бик-ајкула или Замбези ајкула), једина која може да опстане и у слаткој води (4 до 5 минута), и , велика бела ајкула (10 до 13 метара).[4]
Рибе којих се људи највише плаше у мору, ајкуле, стара су група чија историја почиње пре 500 милиона година. Скелет им је као код њихових сродника, ража и химера, хрскавичав. Кожа им је прекривена зуболиком крљушти. Застрашујући низ оштрих зуба у чељустима ајкула у ствари је само преображена крљушт.[5] За разлику од риба са коштаним скелетом, ниједна ајкула нема рибљи мехур, те им тела не пливају по води и баш због мехура могу без тешкоћа нагло да мењају дубину. Да не би потонула, ајкула мора да плива без престанка. Међутим, познате су и врсте које то не морају да раде, јер „умеју“ да нађу неку слабу подводну струју која им омогућава проток воде кроз шкрге чак и кад мирују. Репно пераје има дужи горњи и краћи доњи режањ, заједно са крупним грудним перајима налик крилима, који одржавају ајкулино тело у равнотежи.
Ајкула се по величини значајно разликује од мале морске мачке до кит ајкуле, највеће рибе на свету. Али овај колос и огромна џиновска ајкула су безопасна бића, која крстаре близу површине, филтрирајући храну из планктона. Неке ајкуле које живе при дну, такође су безопасне и хране се раковима и шкољкама дробећи их својим тупим зубима. Најозлоглашеније су ајкуле псине, као што је мако ајкула, пешчана ајкула, тиграста ајкула и велика бела ајкула, застрашујући актер филмова и романа. Сви су добри и брзи пливачи. Уста су им полумесечаста и смештена далеко испод и напред извучене њушке, због чега плену прилазе с доње стране, окрећући се на леђа. У стању су да одгризу велике комаде меса са тела плена. Ајкуле лове помоћу чула мириса, чији центар заузима значајан део мозга. Очи им помажу тек када се сасвим приближе жртви.