Бањички логор
концентрациони логор у окупираној Србији и непокретно културно добро Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Логор на Бањици био је највећи немачки[3] концентрациони логор на подручју окупиране Србије (1941—1944). Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941, српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. Пешадијског пука, на Бањици.[4]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Бањички логор | |
---|---|
Концентрациони логор | |
Координате | 44° 46′ 15″ С; 20° 28′ 03″ И |
Место | Бањица, Београд |
Под контролом | Нацистичка Немачка |
Командант | Светозар Вујковић Вили Фридрих |
Број затвореника | 23.697[1] |
Број жртава | најмање 3.849[2] |
Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у бившој касарни Југословенске војске.[5] Имао је двојну, немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом. Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа. Први затвореници доведени су 9. маја 1941. и затвореници били су Јевреји и Роми, а од 1941. када је Београд проглашен за Јуденфрај углавном противници Недићевог режима, већином заробљени четници, присталице Драже Михаиловића, те партизани и српски комунисти. Бањички логор представљао је по својој организацији затвор, који је служио за прихватање заточеника из Србије, који би касније били стрељани у одмаздама. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су Немци држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи,[1] а од тог броја пар хиљада је стрељано на стратишту у Јајинцима. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943. године, а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.[6]