Берлински споразум (1878)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Берлински споразум је био коначни акт Берлинског конгреса (13. јун — 13. јул 1878) којим су Уједињено Краљевство, Аустроугарска, Француска, Њемачка, Италија, Русија и Турска под султаном Абдул Хамидом извршиле ревизију Санстефанског споразума потписаног 3. марта исте године.[1] Најзначајнији одредница споразума је одлука о судбини Кнежевине Бугарске успостављене Санстефанским споразумом,[2] иако је сама Бугарска била искључена из учешћа у разговорима руским инсистирањем.[2][3] У исто вријеме, непостојећа на мапама, Бугарска није била дио међународног права, нити Бугари сами. Ово искључење је већ утврђена чињеница по Цариградској конференцији великих сила, која је одржана годину дана прије без икаквог учешћа Бугарске.
Споразум је формално признао независност дефакто суверених кнежевина Румуније, Србије и Црне Горе, заједно са аутономијом Бугарске, иако је она дефакто функционисала независно и била је подјељена на три дијела: Кнежевину Бугарску, аутономну покрајину Источну Румелију и Македонију, која је враћена Османлијама,[4]
У Источној Анатолији, Берлински споразум је потврдио руске добитке против Османског царства утврђених Санстефанским споразумом, иако су долина Елешкирт и град Догубајазит враћени Османлијама.[5]