Битка код Велбужда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Велбужда се одиграла у суботу 28. јула 1330. у 7 сати изјутра,на извору реке Струме у близини Велбужда, између трупа краљевине Србије предвођених краљем Стефаном (1322—1331) и његовим сином младим краљем Душаном (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) са једне и трупа царевине Бугарске предвођених царем Михајлом III Шишманом (1323—1330) са друге стране. Повод за битку био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске војске са византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончала се погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом бугарских снага, у коме се посебно истакао млади краљ и престолонаследник Душан. Директне последица битке била су мања територијална проширења Србије (добијање Ниша[6][7]) и постављање малолетног Стефановог сестрића Јована Стефана (1330—1331) на бугарски престо, али су њене дугорочне последице биле далеко значајније. Њоме је у самом зачетку уништен византијско-бугарски савез уперен против Србије, пошто је византијски цар Андроник III (1328—1341) своју војску коју је требало да споји са бугарском, након вести о њеном поразу, окренуо на другу страну и напао обезглављену Бугарску. Србија је након битке постала најмоћнија сила на Балканском полуострву и био јој је отворен пут ка освајању целокупне Македоније.
Битка код Велбужда | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Српско-бугарских ратова | |||||||
Битка код Велбужда, приказ у манастиру Високи Дечани | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Царевина Бугарска |
Краљевина Србија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Иванко Басараба Белаур |
Стефан Душан | ||||||
Јачина | |||||||
12.000[1] Бугара, 3.000[2] Влаха, Татара и осталих плаћеника[3] |
око 15.000 Срба (међу којима и стрелци) и 2.000[5] немачких и каталонских плаћеника | ||||||
Жртве и губици | |||||||
|
|