Блог
дискусија или информативна веб локација која се састоји од дискретних, често неформалних текстуалних уноса (постова) у стилу дневника / From Wikipedia, the free encyclopedia
Блог или веблог (скраћено блог, од енгл. ) чини низ хронолошки организованих уноса текста, који се приказују на веб-страницама (углавном су уноси сортирани од најновијих ка старијим), путем аутоматизованог софтвера који омогућује веома једноставно креирање и вођење блога.[1][2]
Теме везане уз новинарство |
---|
Професионална питања |
Вијести • Стил писања • Етика • Објективност • Вриједности • Извори • Дефамација • Уредничка независност • Образовање • Друге теме |
Области |
Култура • Економија • Екологија • Мода • Медицина • Наука • Политика • Саобраћај • Спорт • Техника • Вријеме • Забава |
Жанрови |
Грађанско • Колаборативно • Гонзо • Истраживачко • Књижевно • Наративно • Ново • Колумнистичко • |
Dруштвени утицај |
Седма сила • Слобода штампе • Инфотаинмент • Медијска пристраност • Јавни односи • Жуто новинарство |
Новински медији |
Новине • Часописи • Новинске агенције • Радиотелевизија • Онлине • Фотоновинарство • Алтернативни медији |
Улоге |
Новинар •
Репортер • Уредник • Колумнист • Коментатор • Фотограф • Водитељ • Метеоролог • |
|
Типови уноса могу варирати не само по својој теми и обиму већ и по формату. Тако постоји велики број веблогова чији су уноси у текстуалном формату (попут вести, белешке, расправе). Такође, постоји велики број блогова где је унос фотографија, скица или неки други графички рад, адреса ка неком занимљивом садржају на Интернету и тако даље. Велики део блогова омогућава својим посетиоцима да напишу свој коментар на уносе на тај начин стварајући мале заједнице које дискутују на теме којима се блог бави. Због тога су се блогови временом развили у широко распрострањен начин комуникације на Интернету, између аутора (или групе аутора) и посетилаца блога. Блог омогућава комуникацију на лакши начин него на форумима или путем е-поште. Он омогућава да свако на једноставан начин искаже своје мишљење на Интернету, без посебних техничких знања.
Појава и раст блогова крајем 1990-их подударали су се са појавом алата за објављивање на веб страницама, који су олакшали објављивање садржаја од стране нетехничких корисника који нису имали много искуства са протоколом или рачунарским програмирањем. Раније је било потребно познавање технологија као што су и протокол за пренос датотека да би се објављивао садржај на Интернету, и рани корисници веба су стога били хакери и компјутерски ентузијасти. Током 2010-их, већински су присутни интерактивни Веб 2.0 вебсајтови, које посетиоцима омогућавају да остављају коментаре на мрежи, и управо их ова интерактивност разликује од осталих статичких веб локација.[3] У том смислу, блогање се може посматрати као облик услуге друштвеног умрежавања. Заправо, блогери не производе само садржај за објављивање на својим блоговима, већ често граде друштвене односе са својим читаоцима и другим блогерима.[4] Исто тако, постоје блогови са великом бројем читалаца који не допуштају коментаре.
Према подацима из фебруара 2011. године постојало је преко 156 милиона јавних блогова. У фебруару 2014. је постојало око 172 милиона Тамблер[5] и 75,8 милиона Вордпрес[6] блогова широм света. Према критичарима и другим блогерима, Блогер је најпопуларнији сервис за блоговање који се данас користи. Међутим, Блогер не нуди јавну статистику.[7][8] Технорати наводи 1,3 милиона блогова, закључно са фебруаром 2014. године.[9]