Ботаничка башта
установа у којој се налазе и чувају колекције живих биљака / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ботаничка башта је научно-истраживачка, наставна и културно-просветна установа у којој се налазе колекције живих биљака које репрезентују разноврсност и богатство биљног света на Земљи. Замишљена као збирка живих биљака формирана да би се приказали међусобни односи унутар биљних група.[1] Уређују се по фитогеографском, систематском и еколошком принципу.
Ботаничке баште су често вођење од стране универзитета или других научних институција, која су углавном на неки начин повезана са истраживачким програмима везаним за ботанику, и имају уређен хербаријум. У суштини, њихова улога је да сачувају и одрже документовану колекцију живих биљака. Те биљке се често чувају за научна истраживања, јавних приказивања и подучавања, мада намена биљака најчешће зависи од доступних ресурса и од специјалних интереса који постоје од стране запослених у свакој башти.
Ботаничке баште потичу из средњег века и простора Европе и настале су из медицинских башти. Прве медицинске баште су настале у Ренесансној Италији у 16. веку. Почетна брига и занимање за медицинске биљке у 17. веку се променила у интересовање за нове врсте биљака које су доношене из истраживачих експедиција, чије су дестинације биле изван Европе. У 18. веку, систем номенклатуре и класификације биљака је био смишљен од стране ботаничара који су радили у универзитетима који су били специјално усмерени на ботанику. Брзим развојем европског империјализма крајем 18. века, ботаничке баште су прављене у регијама са тропском климом, и биљке су почеле да се користе за продају.