Будистички сабори
From Wikipedia, the free encyclopedia
Број будистичких сабора варира од школе до школе, али сви се слажу око прва три сабора[1]. Навођење шест сабора је уобичајено у западном рачунању.
Први будистички сабор одржан је у Рађаграхи исте године када је Буда умро (око 370. п. н. е.). Иако је сазван са намером да се систематизује Будино учење, његови закључци нису много утицали на коначни облик Типитаке.[2] Други сабор у Весалију догодио се неколико деценија касније и скоро читав је био фокусиран на монашка правила и праксе, као што је рецимо забрана да монаси поседују новац.[2]
Трећи и најважнији сабор у Паталипутри одржан је 250. године п. н. е. и њиме је председавао цар Ашока. После њега је дошло до великог расцепа на старе (од којих је постала теравада) и "припаднике велике заједнице" или махасангхика, који су прокрчили пут ка махајана будизму.[2] Тхере су највише водиле рачуна о томе да се верно очува Будино учење, монастицизам и индивидуално трагање за ослобођењем. Махасангхике су били отворенији за доктринарне иновације и укључивање незаређених будиста у своје активности.[2]