Бјелопавлићи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бјелопавлићи су српско племе, потомци Бијелог Павла и Стефана Дечанског,[1] славе Свету Петку. Бјелопавлићи су једно од седам брдских племена на територији Црне Горе.[2] У историјским изворима, у Дубровнику, први пут се спомињу 1411. године.[3]
Тема или стил (или обоје) овог чланка или једног његовог дела нису енциклопедијски. Молимо вас да погледате шта Википедија није и покушате да овај чланак приближите енциклопедијским критеријумима. Такође вас молимо да оставите објашњење својих измена на страници за разговор овог чланка. |
Бијели Павле, који је био оснивач племена, имао је два сина:
- Шћепана, који је имао 2 сина, који чине породице:
- Вражегрмци
- Мартинићи
- Митра, који је имао 5 синова, који чине породице:
- Петрушиновићи
- Павковићи
- Томашевићи
- Калезићи
- Новаковићи
Гроб Бијелог Павла налази се у „Градац Јовановића“. Град Ђоја дел Коле у Италији, су насељавали неки Бјелопавлићи побегли од Турака, од којих су остала два камена ктиторска записа (о црквама Светог Јована и архангела Михаила са болницом) из 1500. и 1506. године [4]
У Бјелопавлићима се чувају мошти два велика свеца: Светог Василија Острошког у манастиру Острог и Светог Арсенија у манастиру Ждребаоник.