Вакцина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вакцина или цепиво (ијек. цјепиво) је биолошки препарат који садржи специфичне антигене или делове генетског материјала који се примењују ради индуковања активног имунског одговора ради спречавања развоја болести.[1] Најчешће се примењује као превентивна мера инфективних обољења, али се могу употребити и након излагања антигену. Показано је да представљају најефикаснију специфичну профилактичку меру инфективних обољења.[2][3] Вакцина типично садржи агенс које наликује на микроорганизам који узрокује болест и често се прави од ослабљених или убијених облика микроба, његових токсина или једног од његових површинских протеина. Тај агенс стимулише телесни имунски систем да препозна агенс као опасност, уништи га, и да надаље препознаје и уништава све микроорганизме асоциране са тим агенсом са којима се може срести у будућности. Вакцине могу да буду профилактичке (на пример: да спречавају или ублажавају ефекте будућих инфекција природним или „дивљим” патогенима), или терапеутске (нпр., истражују се вакцине против канцера).[4][5][6][7] Вакцине се могу примењивати са циљем превенције и лечења малигних обољења за које је познато да их могу проузроковати вируси, као што су рак грлића материце и карцином јетре.[8]
Употреба вакцина се зове вакцинација. Вакцинација је најефикаснији метод превенције заразних болести;[9] широко распрострањен имунитет услед вакцинације је у великој мери одговоран за ерадикацију богиња широм света и ограничавање болести као што су полио, мале богиње и тетанус у великом делу света. Ефикасност вакцинације је била нашироко проучавана и верификована; на пример, вакцине које су се показале делотворним укључују вакцину против грипе,[10] ХПВ,[11] и варичеле.[12] Светска здравствена организација (СЗО) је известила да су лиценциране вакцине тренутно доступне за двадесет пет различитих спречивих инфекција.[13]
Термини вакцина и вакцинација су изведени из (велике богиње крава), што је термин који је осмислио Едвард Џенер за означавање крављих богиња. Он је користио тај термин 1798. године у дугом наслову свог рада „Испитивање познате као кравље богиње” (енгл. ), у коме он описује заштитни ефекат крављих богиња против богиња.[14] Године 1881, у Џенерову част, Луј Пастер је предложио да се примена тог термина прошири тако да обухвати нове заштитне инокулације које су развијане у то време.[15]
Сматра се да је вакцинација, уз неспецифичне мере превенције (као што су хигијенске мере, индустријски развој итд.) и откриће антибиотске терапије, заслужна за смањење удела инфективних обољења међу узроцима смрти код људи. На почетку 20. века су инфекције биле водећи узрок смрти (између 30 и 60%), а на крају 20. и почетку 21. века имају удео између 3 и 5%. Проценат деце млађих од пет година у укупном броју умрлих је смањен са 30,4 на 1,4.[16] Уз помоћ вакцине су 1979. године искорењене из популације велике богиње, што је био први случај ерадикације неке болести људском интервенцијом.[17]