Велика московска кнежевина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика московска кнежевина[2][3], Московска Русија,[4][5] или Велика Кнежевина Московска[6][7] (рус. )[8] је била средњовековна руска држава која је постојала од 1283. године до 1547. године са центром у Москви. Претходник Велике московске кнежевине била је Кнежевина Владимир-Суздаљ, а наследник Руско царство.
Велика московска кнежевина Великое княжество Московское | |||
---|---|---|---|
Територије кнежевине између 1390. и 1525. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Главни град | Москва | ||
Друштво | |||
Службени језик | староруски | ||
Религија | православље | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— Кнез | |||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1283. | ||
— Укидање | 1547. | ||
— Статус | бивша држава | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 3 милиона (1547)[1] ² | ||
Становништво | 1460. године 3 милиона 1530. године 6 милиона | ||
Валута | руска рубља | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Владимир-Суздаљ | Руско царство | ||
Кијевска Русија |
Држава је настала у време владавине Александра Невског из династије Рјурикова, када је 1263. његов син Данијел I постављен да влада новоствореном Великом кнежевином Московском, која је била вазална држава Монголског царства (под „татарским јармом“), и која је на крају апсорбовала своје матично војводство Владимир-Суздаљ до 1320-их. Касније је апсорбовала своје суседе, укључујући Новгородску републику 1478. и Тверску кнежевину 1485. године, и остала вазална држава Златне хорде до 1480. године, иако је било честих устанака и неколико успешних војних кампања против Монгола, као што је устанак предвођен Дмитријем Донским против владара Златне Хорде, Мамаја, у Куликовској бици 1380. године.[9]