Видовдан
непокретни верски празник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Кратке чињенице Видовдан на Косово пољу, Тип ...
Видовдан на Косово пољу | |
---|---|
Тип | Православни верници обележавају један од највећих српских празника - Видовдан. |
Званичан назив | Видовдан се доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовска битка |
Такође | Државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. |
Значење | Симболизује, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. |
Установљен | У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник светог. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име „Видовдан“. |
Обележава | Видовдан је непокретни верски празник који празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква. |
Датум | 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару |
Празновање | Видовдан се обележава као тужан празник, а у црквама се обавља помен за све пострадале у ратовима. |
Традиција | У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој, и на све погинуле у свим ратовима. |
Затвори
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.[1]