Вилијам Хауард Тафт
27. председник САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Хауард Тафт (енгл. ; Синсинати, 15. септембар 1857 — Вашингтон, 8. март 1930) је био амерички политичар, двадесетседми председник Сједињених Америчких Држава, десети председник Врховног суда САД и лидер конзервативног крила Републиканске странке на почетку 20. века.[1] Пионир је међународне арбитраже и био је заговорник мира у међународним односима
Вилијам Хауард Тафт | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1857-09-15)15. септембар 1857. | ||||||||||||||||
Место рођења | Синсинати, САД | ||||||||||||||||
Датум смрти | 8. март 1930.(1930-03-08) (72 год.) | ||||||||||||||||
Место смрти | Вашингтон, САД | ||||||||||||||||
Држављанство | Сједињене Америчке Државе | ||||||||||||||||
Супружник | Хелен Тафт | ||||||||||||||||
Деца | 3 | ||||||||||||||||
Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||
Тафт је служио као генерални заступник Сједињених Америчких Држава, федерални судија, генерални гувернер Филипина и ратни секретар пре него што је номинован као председнички кандидат на Републиканској националној конвенцији 1908. године.[2] Подржао га је претходник на положају председника и његов близак пријатељ Теодор Рузвелт.
Његов председнички мандат је обележен разбијањем моћи трустова, јачањем Комисије за међудржавну трговину, ширењем јавних служби, успостављањем бољег поштанског система и заговарањем мира у свету. Рузвелт се разишао са Тафтом 1911. године јер је сматрао да је Тафт сувише реаакционаран. Тафт и други конзервативци у странци су одреаговали на Рузвелтове нападе преузимањем страначке инфраструктуре. Тафт је поразио Рузвелта у борби за републиканску номинацију 1912. године.[3] Током Првог светског рата установио је националну политику према радницима што је смањило број штрајкова и обезбедило подршку синдиката у националним питањима. Године 1921. постао је председник Врховног суда САД. Као председник и председник Врховног суда значајно је допринео јачању улоге федералних судова, нарочито Врховног суда у обликовању националне политике и законодавства. Једини је председник који је након одслуженог мандата био члан Врховног суда.