Војвода
војсковођа, често као владар, који је комбиновао административне и војне функције / From Wikipedia, the free encyclopedia
Војвода (лат. ) је термин словенског порекла, који је првобитно означавао војног заповедника.[1] Касније се термин почиње користити за гувернера провинције. Коришћен је у средњовековним српским, бугарским, румунским, руским, пољским и мађарским државама.
Цар и царица | |
Краљ и краљица | |
Кнез и Кнегиња Поткраљ и поткраљица | |
Надвојвода и надвојвткиња | |
Инфант и инфанта | |
Велики војвода и велика војвоткиња велики принц и велика принцеза | |
Војвода и војвоткиња | |
Принц и принцеза
| |
Маркиз и Маркиза маркиз и маркиза | |
Маркгроф и маркгрофица | |
Гроф и грофица Гроф и грофица | |
Виконт и виконтица | |
Барон и баронеca | |
Баронет и баронета | |
Витез и дама | |
Ова кутија:
|
По рангу војводе се обично налазе одмах испод краља или краљице, а изнад банова (грофова). Њихов посед називао се војводство. Жена која је управљала војводством, као и супруга војводе, јесте војвоткиња.
У војскама Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, војвода је био војни чин који је одговарао чину фелдмаршала у већини монархија до завршетка Другог светског рата.[2][3]
У новом веку, ова титула додељује се обично без икаквих територијалних ингеренција као највиши племићки чин у Француској, Португалији, Шпанији, Италији. Војводе у Уједињеном Краљевству никада нису имали војводство, већ само војводску титулу и част.[4]