Гватемала
држава у Средњој Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гватемала (шп. ), или званично Република Гватемала (шп. ) је држава у средњој Америци [3], између Тихог океана и Карипског мора. Површина Гватемале износи 108.890 . Граничи се са Мексиком на северу, Белизеом на североистоку и Хондурасом и Ел Салвадором на југоистоку. Она је република са највећом популацијом у региону. Она је трећа највећа држава у Средњој Америци. Град Гватемала је главни и највећи град земље. Остали већи градови су Кезалтенанго, Ескинтла, Мазатенанго, Пуерто Бариос и Антигва Гватемала. 3.186.429 држављана Гватемале говори неки од домородачких језика као матерњи (42,8% од укупног становништва), а најраспрострањенији је киче мајански (1.000.000).
Република Гватемала (шпански) | |
---|---|
Главни град | Гватемала |
Службени језик | шпански |
Владавина | |
— Председник | Алехандро Џаматеј |
— Потпредседник | Гиљермо Кастиљо |
— Председник Конгреса | Ширли Ривера |
Историја | |
Независност | Од Шпаније 15. септембар 1821. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 108.890 km2 (106) |
— вода (%) | 0,4 |
Становништво | |
— 2014.[2] | 15.806.675 (66) |
— густина | 145,16 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Гватемалски квецал |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -6 |
Интернет домен | |
Позивни број | +502 |
На територији Гватемале постојала је мајанска цивилизација. Шпанци су освојили Гватемалу 1523. Гватемала је независност од Шпаније прогласила 1821. Заједно са Салвадором, Хондурасом, Никарагвом и Костариком, Гватемала се ујединила у Уједињене провинције Центроамерике. Гватемала ће поново постати самостална држава 1839. када је на њено чело дошао први из низа диктатора који су владали земљом скоро цео век. Политичке поделе и мешање САД у политику државе довеле су до Гватемалског грађанског рата између владиних снага и левичарских побуњеника. Грађански рат је окончан 1996.