![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Flag_of_Georgian_Orthodox_Church.svg/langsr-640px-Flag_of_Georgian_Orthodox_Church.svg.png&w=640&q=50)
Грузинска православна црква
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грузинска православна црква, званично Грузинска апостолска аутокефална православна црква (груз. ), аутокефална је помјесна православна црква. У диптисима словенских помјесних цркава налази се на шестом мјесту, а на деветом у диптисима древних источних патријаршија.[9][10][11] Једна је од најстаријих хришћанских цркава на свијету.[12][2][13][14]
Грузинска апостолска аутокефална православна црква (грузински) | |
---|---|
![]() Застава | |
![]() Грб | |
Основни подаци | |
Оснивачи | Богородица; апостоли: Андреј Првозвани, Симон Кананит, Матеј Јеванђелиста; равноапостолни: Света Нина, цар Миријан III, царица Нана[1][2] |
Оснивање | 5. вијек[3] |
Киријархална црква | Антиохијска патријаршија |
Аутокефалност | 5—11. вијека од Антиохијске цркве;[4] обновљена 1917.од Руске цркве (самопроглашена) |
Канонско признање | 1943. — признање Руске цркве 1990. — признање Цариградске патријаршије |
Предстојатељ | католикос-патријарх све Грузије, архиепископ мцхетски и тбилиски Илија II |
Сједиште | Мцхета, Тбилиси[5] |
Резиденција | Тбилиси[6] |
Канонска јурисдикција | Грузија (укључујући Абхазију[lower-alpha 1] и Јужну Осетију[lower-alpha 2]) и Јерменија[lower-alpha 3] |
Дијаспора | Западноевропска, Источноевропска, Аустралијска, Великобританска и Ирска, Сјеверноамеричка и канадска и Јужноамеричка. |
Језик богослужења | грузински |
Календар | јулијански[7] |
Званични веб-сајт | |
Статистика | |
Архијереја | 47 |
Епархија | 45 |
Манастира | 170 |
Храмова | 550 |
Вјерника | око 3 милиона[8] |
Према Уставу ГПЦ из 1995,[15] јурисдикција ГПЦ се протеже на цјелокупну територију Грузије, укљујући (номинално[16]) територије дјелимично признате Абхазије[lower-alpha 1] и Јужне Осетије,[lower-alpha 2] православне хришћане који живе у Јерменији,[lower-alpha 3] као и православне Грузине који живе изван Грузије и нису под јурисдикцијом друге помјесне православне цркве или који желе да буду под јурисдикцијом ГПЦ.[17]
Према предању, Иберија је апостолски жреб Богородице.[1][18] Трудом Свете равноапостолне Нине, која је крстила Иберију, хришћанство је 337. постало државна религија Грузије. Црквена организација била је у оквиру Антиохијске цркве.[19]
Историја стицања аутокефалности Грузинске цркве није јасна. Одређени степен независности (неформалне аутономије) добијен је под иберским царем Вахтангом I Горгасалом крајем 5. вијека.[4][20] На основу посредних доказа, Јован Окропири (980—1001) назива се првим католикосом-патријархом уједињене ГПЦ.[4] Од почетка 19. вијека, усљед уласка територије данашње Грузије у састав Руске Империје, Грузинска црква је постала дио Руске цркве у виду Грузинског егзархата до 1917, када је без претходног договора враћена аутокефалност. Аутокефалност Грузинске цркве признала је Московска патријаршија 1943, а Цариградска патријаршија 3. марта 1990. године.[21][22]
Члан 8. устава Грузије гласи: „Држава, уз слободу увјерења и вјероисповијести, признаје посебну улогу Грузинске апостолске аутокефалне православне цркве у историји Грузије и њену независност од државе.”